Jesmo li podigli generaciju koja se bolje razume sa ekranima nego sa drugim ljudima? Tehnologija je decu uzela pod svoje i pretvorila ih emocionalno neinteligentnu generaciju, upozorava psihoterapeut Šn Glover, autor knjige “Kad deca vode glavnu reč”.
Nevolja je počela onog trenutka kada je tehnologija preuzela primat nad smislenom komunikacijom. Kako zavisnost od tehnologije napreduje, deca se kroz svet kreću u mehuru narcisoidnosti, odtuđena od sopstvenih misli i osećanja, kao i misli i osećanja drugih. Sve manje su umešni u razgovaranju a njihova ljudskost dovedena je u pitanje jer je saosećajnost prva koja strada pod razornim zracima plavog ekrana.
U svojoj čuvenoj knjizi Emocionalna inteligencija, Danijel Goulmen definiše istu kao sposobnost da se prepoznaju sopstvena i tuđa osećanja. Ljudi sa višinm stepenom emocionalne inteligencije imaju zdravije veze, bolje se prilagođavaju i veštije postižu svoje ciljeve.
On uočava pet glavnih odlika emocionalne inteligencije: samosvest, samokontrola, društvene veštine, saosećajnost i motivisanost.
Šta je zajedničko svim ovim odlikama? Posetite najbliži vrtić i naći ćete ih kod većine dece, naročito u igri. Deca je razvijaju osluškujući i osećajući svet oko sebe i ljude sa kojima se susreću.
Pogledajmo sad kako tehnologija negativno utiče na svaki od ovih faktora:
1. Umanjuje samosvest
Više vremena za tehnologiju znači manje vremena provedenog sa sopstvenim mislima i osećanjima. Deca zbog toga odrastaju sve otuđenija od svojih osećanja, nesposobna za samoposmatranje i samoanalizu.
2. Slabi samokontrolu
Zavisnost od tehnologije pojačava impulsivnost i smanjuje toleranciju na frustracije. Deca ostaju emotivno nezrela, zaglavljena u detinjastim obrascima ponašanja poput napada besa i agresivnosti.
3. Narušava društvene veštine
Kada se deca igraju preko interneta, praktično je nemoguće da sklope prava prijateljstva. Rastu izolovana, bez prilika da izgrade veštine komunikacije sa drugima.
4. Slabi empatiju
Umesto druženja sa porodicom i drugarima, deca se kreću kroz svet kao u transu, samoobuzeta i nezaiteresovana za druge, bez empatije i osećaja za druge. Zakržljale saosećajnosti kretaće se zatim kroz čitav život.
5. Ubija motivisanost
Da bi se ostvarili lični ciljevi, potrebni su predanost, pažnja, trpeljivost, sve ono što današnja deca zarobljena u virtuelnom svetu nemaju prilike da razviju. Kao i svaki zavisnik, zanemaruju i zapostavljaju svoje ambicije. Svaki put kada treba da se suoče sa problemima u stvarnom svetu postaju nezadovoljni i razdražljivi, jer stvaran svet ne mogu da kontrolišu na način an koji kontrolišu onaj iza ekrana. Zbog toga ih prate anksioznost i depresija.
Glover savetuje roditelje da spreče “preuzimanje” svog deteta od strane tehnologije postavljanjem strogih granica. “Tehnologija bi trebalo da bude alatka, a ne način života,” poručuje on.
Izvor: detinjarije
