Veštačka inteligencija nam omogućava da vodimo razuman razgovor sa humanoidnim robotom ili da nas prevari lažna slavna ličnost. Dok veštačka inteligencija obećava da će nam olakšati život, ovakav razvoj događaja takođe može da pokvari naše umove.
Plašimo se robota ubica i automobila koji se sami voze van kontrole, ali su psihološki efekti veštačke inteligencije značajniji iako na prvi pogled manje uočljivi.
Postavlja se pitanje zašto naš um nije spreman za AI?
Uticaj tehnologije na sve oblasti života, od obrazovanja do posla i odnosa, veoma je neizvestan a to je nešto što ljudima generalno nije prijatno. Treba imati u vidu činjenicu da je naš mozak evoluirao da se plaši neizvesnosti.
Naredna pitanja koja se postavljaju su šta će ljudima preostati da rade dok se AI poboljša i da li ćemo se osećati kao da nemamo svrhu i smisao? Da li ćemo patiti od neizbežne depresije koja dolazi sa tim? Već postoji razlog za zabrinutost zbog uticaja veštačke inteligencije na naše mentalno zdravlje, AI već utiče na nas i menja naše mentalno zdravlje na način koji je loš za nas.
Jedna od zamki veštačke inteligencije je naša sklonost da projektujemo ljudske karakteristike na ne-ljudske objekte sa kojima komuniciramo. Kada ChatGPT komunicira kao čovek, kažemo da je inteligentan, posebno kada su njegove reči artikulisane glasom koji prirodno zvuči iz robota u obliku čoveka.
Jedan od čet botova pod nazivom Replika, reklamirao se sloganom “uvek na vašoj strani”. Uvek je spreman za ćaskanje kada vam treba empatičan prijatelj. Mnogi ljudi su se vezali za svoje čet botove, čak su im davali i imena.
Pomenuti čet bot jednom nestao prilikom ažuriranja softvera u obliku kakvom su ga ljudi poznavali što je dovelo do pobune korisnika i velike probleme za njegove kreatore.
Veštačka inteligencija predstavlja društvene izazove bez presedana i ta tehnologija ne treba da se posmatra kao samo još jedan alat za rešavanje problema. Industrijska revolucija, štamparska mašina, televizori, kompjuteri predstavljaju jednu vrstu promena dok je veštačka inteligencija radikalno drugačija na načine koje ne razumemo u potpunosti.
Neophodna su dodatna istraživanja o psihološkom uticaju AI iako nesporno postoji ogroman broj pozitivnih stvari. U pogledu političkog života nedavne izborne kampanje iz Pakistana, Indije i Indonezije pokazale su radikalne nove upotrebe generativne veštačke inteligencije koje menjaju način vođenja kampanja.
Suočeni sa ovim promenama, neophodno je da se fokusiramo na našu humanost. Potrebno je da shvatimo koje su to ključne osnove biti čovek i kako želite da kreirate svoj život na načine koji bi mogli biti nezavisni od sve ove tehnološke neizvesnosti. Možda je to šetnja prirodom ili je to samo druženje sa fizičkim ljudima i voljenim osobama?
Svakako je neophodno da o svim tim aspektima razmišljamo već sada kako nas budućnost ne bi uhvatila nespremne. Potrebno je pronaći svoje humano mesto u savremenom svetu a pri tome ne okrećući leđa tehnološkom napretku. Da li ćemo, kao ljudska vrsta, u tome i uspeti, pokazaće vreme.
