Novije statistike su pokazale da u SAD 75% tinejdžera i odraslih imaju nivoe D vitamina u krvi manje od 30 nanograma po mililitru, što je donja granica onog što se smatra normom za dobro zdravlje. Manjak vitamina D ne utiče loše samo na kosti, kao što se obično misli, već podstiče niz zdravstvenih problema, počev od pada imuniteta pa do kalcifikacije arterija. Kako doći do potrebnih količina ovog životno važnog vitamina?
Manje-više svi znamo da su vitamini životno važne supstance koje se ne proizvode u organizmu i koje moramo unositi spolja. U slučaju vitamina D situacija je upravo obrnuta: on se uglavnom proizvodi u organizmu prilikom izlaganja suncu, dok je izbor namirnica kojima ga možemo uneti u organizam veoma ograničen. Pošto nas savremeni način života navodi da provodimo sve više vremena u zatvorenom prostoru, a čak i kada izađemo na sunce koristimo kreme sa ogromnim zaštitnim faktorima, mi lišavamo sebe mogućnosti da proizvedemo dovoljno ovog vitamina. Zato ne čudi što su istraživanja Univerziteta Harvard i Univerziteta Kolorado utvrdila da je procenat ljudi sa dovoljnim nivoom vitamina D u krvi od 1988. godine do 1994. godine opao za 50%.
Kako dobijamo vitamin D
Naše telo sintetiše vitamin D tek ako se direktno izlaži ultravioletnim zracima (zato preterana upotreba krema za sunčanje može dovesti do manjka ovog vitamina). Danas istraživači preporučuju da dobijamo najmanje 1000 IJ (internacionalnih jedinica), pa čak i 2000 IJ dnevno. Da bismo dobili 1000-2000 IJ dnevno, bilo bi potrebno ukupno 30 do 60 minuta ili više na direktnom suncu (ne iza stakla), sa što većom izloženom površinom kože. Vreme koje vam je potrebno zavisi od doba dana, doba godina, geografske širine, visine i vremena. Najbolje vreme je oko podneva.
Zimi vitamin D dobijamo uglavnom iz namirnica ili pilula. Ali, sa izuzetkom masne ribe, ulja iz jetre bakalara i slanine, količina vitamina D u svim ostalim namirnicama je veoma mala i teško je dobiti odgovarajuću količinu putem ishrane.
Vitamin D u pilulama je dobro rešenje za zimu. Bitno je da znate da se prirodni vitamin D u slobodnoj prodaji kod nas nalazi pod nazivom “vitamin D3” (holekalciferol). On je korisniji od tzv. “vitamina D2”, koji je sintetički, pa se često prepisuje i na recept.
Vitamin D i imunitet
Poznati američki lekar dr Džozef Merkola ukazuje na bar deset proučavanja koja pokazuju da postoji obrnut odnos između nivoa vitamina D i respiratornih infekcija; drugim rečima, što manje vitamina D neko ima u organizmu, to je podložniji prehladi, gripu i dr. I ne samo to: vitamin D izgleda deluje i kao fini regulator imuniteta, jer sprečava imuni sistem da preterano burno reaguje, smanjujući upalne procese. Ovo je važna informacija, ako imamo u vidu da se kod virusnih infekcija, posebno novog meksičkog gripa, desi da oboleli umru usled preterano jakog imunog odgovora na virus (npr. preretano visoka temperatura). Pošto tokom zime ne možemo da stvorimo dovoljnu količinu vitamina D sunčanjem, ako hoćemo da održimo imunitet i zaštitimo se od neprimerenih imunih reakcija, poželjno je da uzimamo vitamin D u dodacima.
Vitamin D i “civilizacijske bolesti”
Svakako da bi bilo preterano okriviti vitamin D za sve tzv. civilizacijske bolesti (kao što su dijabetes, srčana oboljenja i rak), ali nekolicina ozbiljnih istraživača ukazuju da manjak vitamina D u organizmu i te kako doprinosi njihovoj pojavi. Iako su mehanizmi kako se to dešava još predmet ispitivanja, na osnovu dosadašnjih istraživanja možemo sa sigurnošću ukazati na nekoliko ozbiljnih oboljenja, povezanih sa manjkom vitamina D (vidi tabelu). To što su ova oboljenja najčešća baš u Americi, gde je utvrđeno da 75% stanovništva nema dovoljno vitamina D u krvi, verovatno nije slučajno.
Zdravstveni problemi i poremećaji povezani sa manjkom vitamina D
– osteoporoza (manjak ovog vitamina dovodi do smanjenja apsorpcije kalcijuma)
– rezistencija ćelija na insulin (manjak vitamina D doprinosi ovom problemu, koji je u korenu niza poremećaja – visokog pritiska, holesterola, gojaznosti…)
– dijabetes (manjak vitamina D ometa proizvodnju insulina u pankreasu)
– srčana oboljenja (statistički je pokazano da što je viši nivo vitamina D u krvi, to je u proseku manja kalcifikacija arterija kod ispitanika)
– rak prostate, dojke, jajnika i debelog creva (utvrđeno je da dovoljni nivoi vitamina D deluju preventivno protiv ovih bolesti)
– sezonski pad imuniteta (po pravilu jesen i zima, kada je manje sunca)
– sezonska depresija (obično jesenja i zimska).
Preuzeto: Zdravahrana.com
