Opsesivna briga je kao spirala negativnih osećanja. Što više vremena provodite brinući sve više se „uvlačite“ u brigu. Na stalnu zabrinutist se može gledati kao na neku vrstu transa u koji upadate-što više ga indukujete ponavljanjem, sve više upadate u trans, i sve je teže da razbijete „čini“.
Potrebno je da se učini ciljana voljna aktivnost kako bi se ovaj negativni trans zaustavio. Dakle, treba upotrebiti snagu kako biste se „prešaltali“ iz ove cirkularne mentalne aktivnosti (zabrinutosti kojoj nema kraja) u drugačiji modalitet aktivacije, kao što su fizička aktivnost, izražavanje osećanja, međuljudska komunikacija, primanje informacija (vizuelnih,zvučnih) iz okoline. Na početku će promena iz zabrinutosti u neku drugu aktivnost biti teška i za to će vam biti potrebna ogromna energija pogotovo ako ste navikli da budete anksiozni. Paradoksalno za neke ljude je briga nešto što ih u isto vreme i uznemirava i smiruje jer ako nema brige to znači da će se nešto loše dogoditi i da je to što niste brinuli izazvalo negativan ishod. Ovo naravno nije tačno.
Prikazaćemo primere nekih aktivnosti koje mogu biti alternativa opsesivne zabronutosti, i koje će vam pomoći da „izbijete“ brigu iz glave.
Primenite fizičke vežbe. Fizička aktivnost u vidu vaših omiljenih vežbi koje možete da praktikuje unutra ili spolja, ples uz ominjenu muziku ili uobičajeni kućni poslovi mogu biti efikasno sredtvo za „uništenje“ brige. Dok budete radili ove aktivnosti vaša pažnja se fokusira na nešto drugo i na kraju ćete zaboravili o čemu ste mislili.
Primenite tehniku mišićne relaksacije i abdominalnog disanja. Nađite neki miran kutak u kući i opustite mišiće polako od vrata ka stopalima. Uz to dišite lagano i duboko. Detaljnije o tehnikama mišićne relaksacije i abdominalnog disanja možete pročitati u nekim od naših ranijih tekstova. Telesna opuštenost i umirujuće disanje, uticaće na smanjenje napetosti i ukočenosti koju je briga izazvala. Kako biste dostigli relaksiranost vaša koncentracija mora biti na to usmerena što automatski isključije usmerenje na zabrinutost.
Razgovarajte sa nekim.Komunikacija sa nekim o nekoj temi koja nema veze sa zabrinutošću može „odvući“ misli na drugu stranu. Sadržaj razgovora sada postaje nov materijal za vas te briga neće moći tako lako da ispliva.
Usmerite se na informacije iz okoline. Gledajte film ili rešavajte ukrštenicu, surfujte internetom ili igrajte neku video igricu. Kada se bavite nečim što stalno zahteva da mislite i okupira vaše vidno polje neće vam preostati mnogo kapaciteta za misli koje kod vas proizvode zabrinutost.
Indukujte pozitivne misli. Dok budete obavljali ove aktivnosti koje će vas relaksirati i defokusirati od opsesivne brige, dobro je da sve vreme govorite u sebi pozitivne misli koje će vam pomoći da „oterate“ brigu. Na primer, „Samo zamaram sebe bez potrebe“, „Pustiću da briga ode“, „Osećam se ispunjeno, opušteno i bezbrižno“, „Izbaciću svu negativnu energiju iz sebe“.
Dakle, videli smo da opsesivna zabrinutost stvara negativni začarani krug koji možemo prekinuti suprotnom aktivnošću kako bismo izbacili brigu iz našeg sistema. Važno je znati još i da opsesivna zabrinutost ne donosi korist ona nas samo sprečava da budemo u kontaktu sa sobom i svojom okolinom.
Izvor: Vaš psiholog
