Prof. dr Vladimir Jorga, dugogodišnji sportista, legenda karate sporta, a sada redovni profesor higijene i medicinske ekologije i jedan od najcenjenijih ovdašnjih stručnjaka za sportsku medicinu, pa tako i za ishranu, ima potpuni uvid o tome kuda se kreće savremena ishrana kod nas, ali i u svetu.
Zdravije: Kako ocenjujete današnju ishranu ljudi u Srbiji? Mislite li da se ona menja nabolje?
Prof. Jorga: Mislim da je današnja ishrana ljudi u Srbiji neuravnotežena, nutritivno nedovoljna, energetski neadekvatna i gradivno nepotpuna. Mislim da se situacija ne menja nabolje, štaviše, sve je lošija.
Z: Kao čovek koji mnogo putuje po svetu i ima kontakte sa najvišim svetskim stručnjacima za ishranu, da li nam možete preneti neke utiske o trendu zdravije ishrane u SAD, Evropi, Japanu…?
V. J: Zdravija ishrana u svetu je sve više vezana za organsku hranu, njenu proizvodnju, ekološko zemljište kao i uvođenje ekološki podobne tehnologije koja ne oštećuje kvalitet i strukturu namirnica. Sve veći akcenat kada je trend zdravije ishrane u pitanju je edukacija i podizanje ekološke svesti savremenog čoveka, koja još uvek, kako kod nas tako i u svetu, zahteva još puno rada.
Ono što je na mene ostavilo najveći utisak ove godine jesu istraživanja laboratorije za molekularnu medicinu na univerzitetu Quebec u Montrealu, koja naučno utemeljuju nutraterapiju kao način prevencije i lečenja kod kanceroznih oboljenja, uz postojeće hirurške, hematološke i radiološke metode.
Z: Kod nas se sve više govori o organskoj hrani. Da li ste i Vi poklonik te ideje i da li delite uverenja da je Srbija zemlja sa velikim potencijalom u smislu njene proizvodnje?
V. J: Delim to uverenje i smatram da budući aspekt razvoja Srbije leži upravo u proizvodnji organske hrane, pa samim tim i očuvanju naših prirodnih bogatstava.
Z: Kao cenjeni stručnjak u oblasti sportske medicine, kako gledate na vrhunske sportiste vegetarijance?
V. J: Ishrana u vrhunskom sportu je podređena prvenstveno vrhunskom rezultatu, a zatim zdravlju sportista. Uopšte, vrhunski sport je na oštrici brijača što se tiče njegovog uticaja na zdravlje. U tom smislu pozdravljam vegetarijanstvo u vrhunskom sportu, jer je u poredjenju sa postojećim režimom ishrane u vrhunskom sportu mnogo više okrenuto zdravlju sportista.
Z: Manje je poznato i to da ste i lično korisnik svega onoga što preporučuju najsavremeniji pristupi u ishrani, uključujući i makrobiotičku ishranu. Kako se deklarišete u ishrani? Kao makrobiotičar, vegetarijanac, mediteranac?
V. J: Moram da kažem da je ta informacija nepotpuna. Ja sam iskreni pristalica mediteranske ishrane. Prema svim saznanjima do kojih sam o njoj došao, kroz dugogodišnji sportski trening i takmičenja, kao i studijska putovanja, menjao sam i dopunjavao svoju ishranu. Ono što sa svojim znanjem danas čvrsto verujem je da je ovaj način ishrane, sa manjim ili većim individualnim izmenama i dopunama i uz adekvatnu suplementaciju, predstavlja osnovu optimalne zdrave ishrane. Mislim da je ovde važno da napomenem, najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti ukazuju na prednost vegetarijanske ishrane primarno sa aspekta zaštite zdravlja. Međutim, kada je u pitanju makrobiotika, kao vrlo specifican oblik ishrane sa sve većim brojem pristalica u svetu, još uvek ne postoji konsenzus u zapadnim naučnim medicinskim krugovima o njenoj vrednosti i primenjivosti na širu populaciju. Ali, sasvim je sigurno da su ova tri navedena oblika ishrane u ogromnoj prednosti nad savremenim uobičajenim prerađenim namirnicama, punih hormona, aditiva i raznih ostalih zagađivača.
Preuzeto: Zdravahrana.com
