Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država Kamala Haris zvanično je prihvatila nominaciju Demokratske stranke da bude njena kandidatkinja na predsedničkim izborima u novembru. Obećala je borbu za srednju klasu i na momente oštro kritikovala svog protivkandidata iz Republikanske stranke Donalda Trampa. On je na društvenim mrežama pitao zašto nije dok je na vlasti uradila više na rešavanju problema na koje se žali.
I poslednje veče konvencije obeležili su protesti nezadovoljnih građana politikom Vašingtona prema ratu u Gazi.
U govoru koji je trajao 45 minuta, Kamala Haris govorila je o svom ličnom životu, i o slobodama koje su ugrožene. Obavezala se da će biti predsednica svih Amerikanaca i da će voditi ekonomiju koja daje svima jednake šanse.
“U ime naroda, u ime svakog Amerikanca, bez obzira na stranku, rasu, pol ili jezik, u ime moje majke i ljudi sa kojima sam odrasla, ljudi koji vredno rade, koji jure svoje snove i koji paze jedni na druge, prihvatam nominaciju za predsednika Sjedinjenih Američkih Država”, kazala je ona za govornicom.
Prema njenim rečima, novembarski izbori su najvažniji u istoriji zemlje, jer bi povratak Donalda Trampa u Belu kuću imao ozbiljne posledice. Ne samo zbog haosa koji je stvoren dok je bio na vlasti, već i svega što se desilo kad je izgubio izbore.
“Njegova je namera da zatvara novinare, političke protivnike, svakog ko ga vidi kao neprijatelja. Zamislite koju će moć imati posle odluke Vrhovnog suda da je imun od krivičnog gonjenja”, rekla je Haris.
Tramp se našao na meti kritika i kad je reč o abortusu. Ona smatra da bi on kao predsednik uveo nacionalnu zabranu abortusa i ukinuo abortus lekovima.
“Jednostavno, oni su sišli s uma i moramo da se zapitamo zašto ne veruju ženama. E pa mi verujemo ženama i kada Kongres usvoji zakon da se vrate reproduktivna prava, ja ću kao predsednica to ponosno potpisati”, obećala je kandidatkinja demokrata.
Završeno veče konvencije obeležilo je i obraćanje nekadašnjeg republikanca Adama Kinzingera, koji je stranku napustio posle napada na Kapitol 6. januara 2021. On je poručio da su demokrate patriote kao i republikanci.
“Naša demokratija je bila tada narušena, pošto su prevare i sramota Donalda Trumpa doveli do opsade Kapitola Sjedinjenih Država. Tog dana sam bio svedok skrnavljenja naše svete tradicije, mirne tranzicije, moć ukaljanu od čoveka koji je bio suviše slab da prihvati poraz”, rekao je Kinziger.
U Čikagu su ponovo održani pro-palestinski protesti. Nekoliko desetina ljudi pokušalo je da uđe u kongresni centar, kada je nakratko došlo do sukoba s policijom.
Influenseri “istisnuli” klasične novinare sa konvencije
Sve se menja, pa i način na koji se organizuju političke kampanje. Ova predsednička kampanja u Americi je možda i najbolji dokaz za to, jer upravo na završenoj demokratskoj nacionalnoj konvenciji veoma važnu ulogu su igrali tzv. influenceri sa društvenih mreža i “kontent kreatori”, kako se to ne kaže, koji su prvi put dobili akreditacije i aktivno su izveštavali sa ovog višednevnog događaja.
To je deo strategije demokrata da privuku mlađe birače, koji se po istraživanjima u velikom procentu, čak 70 odsto, informišu isključivo preko društvenih mreža.
Iako su i republikanci ove godine pozivali influencere, njih 70-ak, ipak su demokrate to uradile u znatno značajnijem broju.
Oni su u tzv. boksu za influencere na konvenciji radili ono što i inače rade: pravili selfije, postovali na svojim društvenim mrežama, obraćali se svojim brojnim pratiocima. Ali, ovaj put je to bilo sa ozbiljnim političkim kontekstom. Navodno nisu dobili nikakve instrukcije od demokrata, već im je samo rečeno da budu ono što jesu.
Mnogi od njih uopšte nemaju nikakvo političko uporište, već su modni influenceri, poput na primer Voren Sinkler, koja je na ovoj demokratskoj konvenciji slala političke poruke da je tu da osnaži glasove žena i oni koji su, kako je napisala, izvan trenutnih rodnih binarnih standarda. Ona, recimo, na svom fidu uopšte nema političkih sadržaja i mnogo je poznatija po tome što je zaštitno lice jedne kompanije koja proizvodi preparate za negu lica i za negu kože.
Ona ima, inače, tek nekoliko desetina hiljada pratilaca, što možda i nije malo, ali je svakako značajno manje od nekih, poput osobe koja se predstavlja sa “Under the Desk News”, koja ima više od tri i po miliona pratilaca i poznata je američka onlajn ličnost i podkaster. On je iskoristio svoje prisustvo na ovoj konvenciji i svoju akreditaciju da pozove Palestince da izađu na izbore i da glasaju za Kamalu Haris.
U razgovoru za Euronews Srbija, novinarka Glasa Amerike Jovana Đurović pre svega je rekla da je cilj konvencije bio da se biračima predstave Haris i njen potpredsednički kandidat Tim Volc i da im takoreći “uđu u kuću”, što je i ostvareno. Zatim je ocenila da se njeno izlaganje nije mnogo razlikovalo od onoga što je iače radila u administraciji predsednika Džozefa Bajdena, s tim da ga je “začinila” ličnom pričom.
“Čuli smo govore o slobodama, o pravu na abortus, o migraciji, jedan deo govore je posvetila spoljnoj politici i to je sve manje-više bilo isto. Ali ono što je Kamala Haris podelila sinoć sa publikom, je njena lična priča. Njoj je sinoć bila godišnjica venčanja, 10 godina od venčanja sa suprugom Dagom Emhofom i svoj govor je počela tako što mu je čestitala tu godišnjicu. Govorila je mnogo o svom detinjstvu, o svojoj majci koja je imigrantkinja iz Indije, o svom mešovitom poreklu, o tome kako je odrastala u srednjoj klasi u radničkom kvartu, o tome kako je odlučila da postane tužiteljka za to što je u školi imala drugaricu u kojoj je seksualno zlostavljao očuh, o svim problemima sa kojima se suočavala i u svom putu, preko tužiteljka i sada kandidatkinja za Belu kuću. Čini se da je na taj način, deljenjem lične priče, Kamala Haris želela da kaže biračim ‘ja vas razumem, ja možda stojim ovde na podijumu kao kandidatkinja, ali ja sam jedna od vas. Razumem vaše brige, razumem vaše probleme, bila sam srednja klasa i nastojaću da se borim, da vam pomognem, da vam život bude bolje'”, objasnila je novinarka.
Đurović je opet napomenula da se Haris pre svega bavila temama koje je inače pokrivala kao potpredsednica, s tim da joj je tema abortusa inače jako bliska.
Bajden o toj temi nikada nije govorio eksplicitno i žustro. Nikada nije upotrebio reč ‘abortus’, već pravo na izbor, zato što se plaši odmazde katoličkih glasača, jer je on i sam katolik. Međutim, Kamala Haris je u tome govorila bez dlake na jeziku, bez ustezanja. Govorila otvoreno, što smo čuli sinoć, takva je bila retorika i kao potpredsednice”, ocenila je naša sagovornica.
Južna granica kao “vruć krompir” za Haris
Đurović smatra da je pitanje migracije i porozne južne granice nešto što je uvaljeno Haris kada je postala potpredsednica “kao vruć krompir”, ali da je ona ostvarila nekakav pomak.
“Situacija na američkoj granici, ti ilegalni ulasci, to je pitanje koje decenijama nijedna administracija nije uspela da reši. Kamala Haris je imala jedan mali pomak u tome. Uspela je da sa liderima pojedinih centralnoevropskih zemalja isposluje da broj migranata, koji iz tih zemalja dolazi u Ameriku bude manji. Ali da reko toga da je situacija rešena. Granica je pitanje koje je užasno kompleksno i koje nijedna administracija do sada, ni Trampova, nije uspela da reši”, rekla je novinarka.
Kao dodatni odgovor na kritike Trampa da Haris ne treba da se žali jer je bila na vlasti tri i po godine, Đurović podseća na dogovor koji su postigle obe stranke, ali koji nije primenjen.
“Kamala Haris je potpisala još jednu stvar koja se, naravno, zaboravlja, jer vesti idu jako brzo i sve se živo zaboravlja. To je da je Bajdenova administracija, sa republikancima u Kongresu, postigla pre nekoliko meseci dogovor o bezbednosti granice. Jako se dugo o tome pregovaralo i na kraju su došli do kompromisnog rešenja i maltene je došlo do toga da se potpiše, a onda je Tramp rekao ‘meni se ovo ne sviđa’ i vratili su prosto taj predlog na početak, nije stupio na snagu. Kamala Haris je obećala da kada se bude vratila na vlast, ako se vrati na vlast, da će taj predlog vratiti na sto i da će se ponovo o tome razgovarati. Ona smatra da je to dobar predlog jer su se oko njega složile dve stranke, a da je Trump samo za potrebe svoje kampanje minirao sve to. Tako da, odgovorila je Trampu definitivno i na pitanje o imigraciji jer to jeste tačka koju republikanci stalno koriste u napadima na Kamalu Haris”, smatra Đurović.
Ponavljanje Bajdenovog stava o Gazi, dok ispred besne protesti
Deo govora Haris bio je posvećen ratu u Gazi, dok su ispred hale trajali protesti. Na prvi pogled ne deluje da bi se njena politika razlokovala od Bajdenove, što misli i naša sagvornica, koja je podsetila da je priča o tome kako je sada trenutak za postizanje dogovora o primirju nešto što je slušala od američkih zvaničnika danima unazad.
“Bajden je to rekao, sekretar Blinken je to rekao, Kamala Haris je slično to ponovila. Međutim, nema neke velike razlike u njenoj političkoj misiji u odnosu na Bajdenovu politiku. Dakle, ona je ponovila da Izrael ima pravo da se brani, a Amerika će mu pomoći u tome. Naravno, izrazila je patnju zbog civilnih žrtava u Gazi i rekla je da Palestinci imaju pravo na samoopredeljenje i naravno, ponovila je da prosto taj prekid borbi mora da se desi sada. Ono što je interesantno, protesti su se naravno dešavali ispred United Arene u Čikagu, uhapšene su desetine ljudi, ali interesantno je da su neki demokratski delegati, to su ljudi koji prisustvuju konvencijama, požalili medijima da im nije bilo dozvoljeno da uđu. Drugi koji su ušli su rekli za Washington Post da im nije bilo dozvoljeno da se i oni obrate okupnjanima i govore o svom stavu, o pro-palestinskom stavu i o tome kako im se ne dopada politika administracije prema ovom datu u Gazi”, kazala je Đurović.
Ostatak razgovora sa novinarkom Glasa Amerike, u kojem će, između ostalog, biti reči o tome kako će njeno etničko poreklo uticati na birače, možete pogledati u videu ispod.
