Ćirilica je pismo koje govori puno toga, a ponajviše o lepoti jedne grupe naroda.
Upotreba ćiriličnog pisma vezuje se za pravoslavne Slovene i zvanično je pismo u određenim zemljama, baš kao i u Republici Srbiji.
Iako se puno toga uči u školi o ćiriličnom pismu, ponekad se dešava da sem stručnjaka koji izučavaju jezik, mnoge zanimljivosti ostanu skrivene za širu masu.
Na instagram stranici cuvajmo_nas_jezik pronašli smo zanimljive razloge zašto pisati ćirilicom.
1. Prema prvom razlogu navodi se Ustav Republike Srbije, odnosno član 10. koji se odnosi na jezik i pismo, a glasi:
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.
Zakon o očuvanju ćiriličkog pisma usvojen je 2021. godine kada su zajedno Republika Srbija i Republika Srpska donele odluku na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Zakonom o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirličkog pisma širi i neguje srpsko pismo kroz što veći broj ljudi i preduzeća, što se posebno odnosi na javne ustanove, preduzeća koja se finansiraju od javnog kapitala i javne medijske servise.
2. Pismo pravoslavnih Slovena (Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Bugari, Makedonci i Srbi) je ćirilica, a katoličkih Slovena (Poljaci, Česi, Slovaci,Slovenci i Hrvati) latinica.
Na stranici Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“ stoji da je ćirilica semiotičko obeležje pravoslavne slovenske kulture. Inače se naziv ćirilica vezuje za Ćirila i Metodija odnosno njegove za učenike koji su dali ovaj naziv jer se stvaranje azbuke pripisivalo Ćirilu.
3. Sva pisana dela u srpskom narodu, od pojave pismenosti do stvaranja Jugoslavije pisana su ćirilicom, bez obzira gde su nastala.
Pisana dela na ćirilici u prošlom vremenu su predstavljale ne samo duh jednog naroda, već i duh jednog jezika. Na ćirilici su se pisana dela spajala i predstavljala jedan identitet koji govori o slovenskom narodu, a putem srpskih dela i o Srbiji.
4. Ćirilicom je napisano Miroslavljevo jevanđelje – jedan od najznačajnijih spomenika srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. Dalje se navodi da je i Sveti Sava – otac srpskog naroda pisao ćirilicom.
Miroslavljevo jevanđelje je knjiga iz 12. veka koja je napisana za Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje. Kao stari spis svedoči o razvoju pismenosti i pisma u Srbiji, ali i o tekstu jevanđelja koji se svrstava u najstarije slovensko izdavaštvo.
5. Svu srpsku književnost nastalu u Hrvatskoj i Bosni koja je pisana latinicom, u Zapadnoj Evropi smatraju hrvatskom književnošću, isključivo zbog pisma kojim je pisana.
Ćirilica je vekovima menjana jer je jezik podložan promenama. Promene u jeziku su nužne jer je reč živa. Ćirilica je ipak, u svom tom menjanju, zadržala svu lepotu jednog pisma, pogotovo jer je jedinstvena i kao takva treba da se neguje, osnažuje i vezuje za određeno tkivo – matično tkivo.
6. Još od vremena Marije Terezije zabranjuje se ćirilica u školama, štamparijama, privatnom životu (ćirilički natpisi na kućama su morali biti uništeni; smrtovnice su morale biti napisane latinicom) i knjigama. Zatim za vreme Prvog i Drugog svetskog rata…
Ćirilica je često bivala zaboravljena i marginalizovana, iako je jedinstveno i ponosito obeležje jednog naroda. Ona je u Srbiji, pogotovo u 20. veku, izjednačavana sa latinicom što je umnogo dovelo do zaborava na njeno vekovno postojanje i značaj.
7. Nemački oftamolog dr Verner Veber nazvao je srpsku ćirilicu „prvom azbukom sveta“. On je odbranio doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. godine na temu „Azbuka sveta“, kada je ustanovio da je srpska ćirilica „odmor za oči“.
Možemo samo verovati i pretpostaviti da je dr Veber mislio da je ćirilica, od svih pisama, najlepša na svetu.
8. Za osmi razlog navodi se citat Matije Bećkovića:
„Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu. I da nema nikakvog drugog razloga da je sačuvamo, taj bi bio dovoljan. Ako ne znamo razlog zašto je ćirilica zabranjivana možemo da ih pitamo…“
O kulturi jednog naroda, njegove istorije i razvijenosti najbolje svedoče njegove zaostavštine. One kada umru, neguje se samo kultura zaborava koja vremenom postaje sve brojnija.
Očuvanje ćirilice je moto redakcije Gradske info koja sve vesti na portalu piše primarnim srpskim pismom odnosno ćirilicom.
