Kalijum je prisutan u svim ćelijama i od suštinske je važnosti za rad nervnog sistema, za prenošenje hranljivih materija do krvnih ćelija, oslobađanje energije iz mišića i kontrolu njihovog grčenja. Reguliše u organizmu balans vode, pomaže isceljivanje i obnovu ćelija, kao i zarastanje raznih povreda tkiva. Odstranjuje kiselinu iz zglobova i olakšava stanje njihove ukočenosti, ublažava bolne nadražaje, glavobolju i migrenu. Takođe pomaže odvođenju iz organizma nesvarenih produkata, sprečavajući njihovo gomilanje I pojavu toksikacije.
Gubitak iz organizma
Fizičko iscrpljivanje izazvano intenzivnim vežbanjem, kada dolazi do obilnog znojenja, praćeno je gubitkom kalijuma. Kao posledica toga, osim što dolazi do premora mišića, javljaju se i psihičke promene – u vidu usporenosti, bezvoljnosti, zaboravljanja. Sve to se pripisuje slabljenju elekrolitskih veza i smanjenoj provodljivosti nervnih impulsa. A kada nema te provodljivosti, isto je kao kada su telefonske linije u prekidu, pa nema razgovora.
Upotreba diuretika
Kalijum ima važnu ulogu i u raspodeli telesnih tečnosti i regulaciji pritiska. Ukoliko pacijenti koriste diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti iz organizma) koji “ne štede” kalijum, može da dođe do hipokalijemije (nedostatka kalijuma), koja ponekad dovodi do poremećenog rada creva i dugotrajnih proliva, ali i do nepravilnog rada srca… To sve može i životno da ugrozi pacijenta. Lekari obično sprečavaju nastanak te pojave dodavanjem kalijuma u vidu šumećih tableta.
Dobri izvori kalijuma
Zdrav čovek će teško upasti u stanje hipokalijemije zbog široke rasprostranjenosti kalijuma u voću i povrću. Najbolji izvori su banane, krompir, pasulj, sušene kajsije i smokve, paradajz, brokoli, sok od narandže i avokado.
Kako prepoznati manjak kalijuma?
Simptomi su: mučnina, povraćanje, grčevi u mišićima, slabost, malaksalost, osećaj nepravilnog lupanja srca, dijareja (proliv), oslabljena koncentracija… Kod dece su retke pojave manjka kalijuma, upravo zbog raznovrsne ishrane. Opasnost preti deci koja povraćaju ili dugo imaju proliv. Tada je neophodna stalna hidracija deteta.
Preporučena dnevna doza
Kalijuma u organizmu ima od 160 do 200 grama, i to 98 odsto u ćelijama i dva odsto izvan njih. Za dnevni unos kalijuma nisu strogo definisani standardi, a uobičajenom ishranom se unosi oko 2000 do 4000 miligrama. Ako bi se jela samo jedna vrsta hrane, bile bi potrebne velike količine da bi se dostigla optimalna doza (na primer: 2,5 kilograma sira, 900 grama svinjetine, 800 grama piletine, 500 grama krompira…). Stoga je najbolje da se kombinuju razne namirnice, što je i cilj zdrave ishrane – “od svega pomalo”.
Najvažnije je da se NIKAD na svoju ruku ne kupuju preparati kalijuma. I hiperkalijemija (povećanje kalijuma u krvi) je veoma stresno stanje za organizam. Što se tiče hipokalijemije (manjka kalijuma), naš savet je da se prevenira, a ne da se dozvoli da osoba dođe u stanje kada mora da je leči.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
