Ostalo je nedelju dana do odvojenih sastanaka vrhova dve centralne banke koje određuju koliko će koštati novac u Srbiji, jer već sledećeg četvrtka o daljem sniženju referentne kamatne stope raspravljaće i Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka.
Kako inflacija nastavlja sa trendom blago sniženja (osim julskog iskakanja), a zaposlenost je visoka, za očekivati je da će obe centralne banke imati argumenata da nastave sa monetarnim popuštanjem, a to bi posredno značilo i jeftinije komercijalne kredite.
Kamate na zajmove već neko vreme padaju i u Srbiji i u EU ali ne brzinom kojom to očekuju i građani i privrednici. Bankari su, doduše, još početkom godine kada je trend pada krenuo, najavili da ne bi trebalo očekivati naglo sniženje.
Taj pad se nastavio i u julu, pokazuju novi podaci Narodne banke Srbije o ponderisanim kamatnim stopama komercijalnih banaka. Ako se posmatra iz ugla nastavka trenda, taj pad je očekivan, ali u Srbiji je „na stolu“ još jedna bitna odluka koja bi mogla da utiče na „magnitudu“ ako ne i na sam trend. Naime, Narodna banka je pokrenula izmene zakona kojima bi se odredili parametri za ograničenje koliko bi neka kamatna stopa mogla da ide naviše.
S obzirom na to da je važan faktor tog „plafona“, ili maksimizacije, ponderisana kamatna stopa na tržištu, bankama je posebno u interesu da ona ne ode prenisko. Ali, izgleda da tržište ipak funkcioniše i u srpskom bankarstvu, pa se kamate ipak kreću naniže.
Prema aktuelnim podacima, kamate na nove dinarske keš kredite građanima ročnosti do jedne godine (kao najčešćim kreditima u kategoriji) su trenutno na nivou od 12,21%. Pre godinu dana kamatna stopa je bila 13,05%. Još je veći pad zabeležen kod kredita roka vraćanja od godinu do pet godina, sa 14,7% na 12,78%, odnosno 5% za dvanaest meseci.
Stambeni krediti različitim smerom
Kod stambenih kredita u Srbiji situacija je specifična, jer oni su već „maksimizirani“ odlukom NBS iz prošle godine i tada odrešeni plafon važi do kraja 2024. Ali to nije jedina razlika, jer hipotekarni dinarski krediti su poskupeli – sa 12.47% na 15,4% prosečne kamate – a devizni pojeftinili – sa 6,68% na 5,06%.
Stambeni krediti u dinarima su imali rast od oktobra (kada su bili na 11,9%) do juna (17,57%), a devizni od decembra (4,99%) do juna (5,06%).
Kod gotovinskih kredita i evrima, kamata je za godinu dana pala sa 3,76% na 3,39% kod onih do godine dana, a sa 3,78 na 3,62% kod kredita do pet godina.
Kretanje ovih kredita je bilo različito, pa je tako kod jednogodišnjih dinarskih zabeležen rast od oktobra (10,9%) do juna (12,31%), a u evrima je bilo velikih mesečnih oscilacija od 2% do 5%.
Kod onih na period zaduženja do pet godina, pad je kod dinarskih konstantan od avgusta 2023. a devizni su se kretali između 3,63% i 3,93%.
Privreda lakše diše
Tržišno prilagođavanje bankara uslovima na tržištu videlo se i kod kredita privredi, gde i pored solidnog privrednog rasta kompanijama ne cvetaju ruže. Manji obim zaduživanja zbog manje tražnje (ali i oštrijih kreditnih uslova), oborio je kamatne stope.
Tako su kamate na dinarske kredite pale sa 8,57% na 8,37% ukupno, ali su po kategorijama razlike veće. Kod zaduživanja za obrtna sredstva prosečna ponderisana kamata je u julu bila 7,57% dok je godinu dana pre toga bila 8,5%.
Za investicije krediti su trenutno 9,12%, što je više nego 8,96% iz jula prošle godine, ali to je trenutna mesečna oscilacija, jer kamate u principu padaju od januara, kada su bile 9,58%.
Kod deviznih kredita za preduzeća, julska kamata je u poseku 6,82% a pre dvanaest meseci je bila 6,55%. Po kategorijama to je 6,43% a obrtna sredstava, 6,68% za investicije u 6,46% za kredite za uvoz.
