Ulje od kanole ili uljane repice je poznato po kontroverzama. Neki ga nazivaju najzdravijim uljem za kuvanje i pečenje, dok neki govore o njemu kao da je gore od samog otrova. Očigledno, postoji puno pogrešnog tumačenja i dezinformacija kad je u pitanju kanola ulje.
Kanola ulje se izvlači iz žutog cveta posebne vrste repice, koja dolazi iz porodice kupusa, a otkrio ga je kanadski naučnih 70-ih godina prošlog veka.
Da li je ulje kanole zaista toksično, kao što ljudi govore?
Ne. Zabuna je nastala zbog erukinske kiseline, koja se nalazi u uljanoj repici, a povezana je sa strukturnim promenama koje nastaju u srčanom tkivu i drugim problemima kod životinja. Ali, kanola se vrlo pažljivo uzgaja tako da u sebi sadrži vrlo malo erukinske kiseline. 1981. godine, nekoliko stotina smrtnih slučajeva u Španiji povezano je sa jestivim uljem kanole, ali se ispostavilo da je ulje (koje je imalo pogrešnu etiketu sa nazivom ‘maslinovo ulje’) bilo zagađeno industrijskim razređivačem.
Uprkos dugogodišnjem radu i konstantnim proverama bezbednosti, ulje od uljane repice je i dalje na lošem glasu, uglavnom na internetu. Pritom, štetnost ulja kanole nikada nije dokazana. Prema Ministarstvu zdravlja SAD, ulje od uljane repice ima „toksični profil vrlo sličan bilo kom drugom biljnom ulju koje se koristi u ishrani“.
Zar se ulje od kanole ne koristi u industrijske svrhe ?
Da, mada to ne znači da je zbog toga opasno za konzumiranje. Ulje od uljane repice se može koristiti na primer, kao pesticid (guši insekte), za industrijsko podmazivanje i kao biogorivo – ali to je slučaj i sa svakim drugim biljnim uljem. Ono se koristi i za proizvodnju sapuna, plastike, kozmetike i mastila za štampu.
Kakve su nutritivne vrednosti ulja od uljane repice, u poređenju sa drugim uljima?
Sva biljna ulja sadrže mešavinu polinezasićenih, mononezasićenih i zasićenih masnih kiselina.Kanola ulje sastoji se uglavnom od mononezasićenih masti (61%, skoro isto kao i maslinovo ulje) i polinezasićenih masti (32%). Od svih biljnih ulja, ovo ima najmanje zasićenih masti (7%). I, podatak koji vredi posebno spomenuti – kanola ulje je na 2. mestu po količini alfa-linolenske kiseline, omega-3 polinezasićene masti. U odnosu na druga biljna ulja (maslinovo, kukuruzno, suncokretovo), ovo je mnogo bolje.
Kao i mnoge druge jestive biljke, uljana repica sadrži fitosterole koji snižavaju nivo holesterola, kao i vitamine, E i K.
Kanola ulje i zdravlje
Pre 20 godina, otkriveno je da ishrana bogata alfa-linolenskom kiselinom (sa mastima koje dolaze uglavnom iz margarina, pravljenog od ulja kanole) značajno smanjuje rizik od srčanog udara i broj smrtnih slučajeva kod ljudi koji su već imali srčani udar.
Nekoliko istraživanja su od tad pokazala da ulje kanole, kada se koristi kao zamena za zasićene masti, pozitivno deluje na srce. Na primer, malo ispitivanje objavljeno 2011. godine u „Internoj medicini“ pokazalo je da ishrana bazirana na ulju od uljane repice snižava loš holesterol i trigliceride kod ljudi sa povišenim nivoom holesterola, nakon tri nedelje. Druga studija, povezala je ishranu sa uljem kanole, sa manjim stvaranjem ugrušaka u krvi.
Ali, i druga biljna ulja imaju sličan efekat, pa još uvek nije razjašnjeno kakve rezultate daje ulje kanole u poređenju sa njima. Ipak, neki naučnici tvrde da ulje od uljane repice može biti bolje, zbog visoke koncentracije alfa-linolenske kiseline.
Od 2006. godine, Ministarstvo zdravlja SAD odobrava proizvode koji sadrže ulje kanole i čak samo ulje od uljane repice, sa ovom tvrdnjom: „Ograničeni naučni dokazi ukazuju na to da svakodnevno konzumiranje 1,5 kašike (19 grama) ulja kanole smanjuje rizik od konorarnih srčanih bolesti, zahvlajujući nezasićenim mastima koje se nalaze u ovom ulju. Kako biste postigli ovaj rezultat, zamenite zasićene masti uljem kanole i ne povećavajte ukupan broj kalorija koji pojedete tokom dana.“
Šta je ulje kanole, bogato oleinskom kiselinom ?
Ono se upotrebljava u komercijalnoj proizvodnji hrane, i ovo ulje je bogatije mononezasićenim mastima (oleinska kiselina je mononezasićena) od običnog ulja kanole, ali u njemu ima manje alfa-linolenske kiseline. Ovo je popularan izbor ulja u prehrambenoj industriji, zbog toga što je stabilnije i manje je podložno upijanju drugih ukusa i mirisa. Takođe, ovakvo ulje je dobra zamena za delimično hidrogenizovana ulja.
Da li je uljana repica genetski modifikovana?
U sadašnje vreme, većina jeste, ali još uvek postoje plantaže koje to ne rade. Originalna uljana repa je razvijana tradicionalnim razmnožavanjem, jer tada genetski inžinjering nije ni postojao. U svakom slučaju, kanola ulje, bez obzira na to od koje vrste uljane repice dolazi, je isto. Organsko ulje kanole, po definiciji, ne sme biti proizvedeno od genetski modifikovanih biljaka, ali ono čini jako mali deo tržišta. U Evropi, ulje od uljane repice se pravi od nemodifikovanih biljaka.
Šta je sa tvrdnjama da se ulje kanole dobija korišćenjem otrovnih hemikalija?
Za proizvodnju ulja od uljane repice (i drugih biljnih ulja), seme biljke se melje, pa se zagreva i obrađuje hemijskim razređivačima, kao što je heksan, kako bi se izvuklo ulje. Proizvođači tvrde da se gotovo sve hemikalije tada izvuku, ali je nejasno da li tragovi koji ostaju mogu biti opasni po zdravlje. Osim toga, heksan je vrlo štetan po životnu okolinu. Hladno ceđena ulja, uključujući hladno cedjeno ulje od uljane repice, se ne dobijaju korišćenjem hemijskih razređivača, jer prolaze kroz manji proces obrade, kako bi zadržali antioksidante i hranljive sastojke. Ovakva ulja su i prilično skuplja.
Preuzeto: Cajeviza.net
