Mnogima iz naše zemlje san je da vide Ameriku. A tu se, po pravilu, izdvajaju gradovi kao što su Njujork i Los Anđeles.
A znamo i čoveka kome je Njujork konstantno na “wish” listi, pa se u njega vraćao čak 15 puta. Malo zbog posla, malo iz čiste ljubavi.
I ove godine je nekadašnji novinar Miroljub Nenadović koji živi i radi u Nemačkoj posetio ovaj grad i to najviše zbog teniskog turnira US Opena, a mi smo odlučili da vam prenesemo njegove utiske.
“Kraj svakog leta po pravilu vezujem za neku čudnu pomešanost emocija. Želja da se što više iskoristi svaki preostali sunčani dan pre nego što postane još kraći a jutra prohladna, tmurna i siva, tako je to kad živite na severu Evrope, u kombinaciji sa dolaskom u Njujork na poslednji Glend Slem turnir sezone. Dakle, nema vremena za patetiku i padanje u melanholiju, pošto je svaki boravak u ovom gradu jedinstven i neponovljiv,” rekao nam je na samom početku.
“Moj petnaesti dolazak u Njujork. Od 2008, kada sam ga prvi put upoznao, propustio sam samo dve godine tokom pandemije kovida. Kako sam sleteo i ušao u metro, puls se pojačao a čula naoštrila, spremna na intenzitet doživljaja koji slede. Razmišljam šta se sve promenilo za ovih 16 godina od mog prvog dolaska?”
Odmah smo se našalili da je sigurno sve po starom jer Novak Đoković i dalje igra.
“Istina nisam očekivao da će ispasti u 3. kolu kada sam planirao dolazak tek od druge nedelje turnira. U međuvremenu je Nole ovde podizao pobednički pehar četiri puta i postao najbolji teniser u istoriji. Kada sam prvi put došao 2008. godine u finalu su igrali Federer i Marej, obojica već u penziji. Nadal koji se zvanično još nije oprostio od tenisa je te godine, baš kao i Đoković, ispao u polufinalu.”
Na početak turnira je okasnio jer je želeo da ovog puta poseti i Grad anđela.
“Malo izvidnica za 2028. i treće Olimpijske igre u istoriji koje će organizovati ovaj grad, a malo i želja da se sazna šta čini rivalitet Njujorka i Los Anđelesa toliko posebnim. Iz ugla turiste, Njujork je definitvno moj izbor. Neke stvari se jednostavno dešavaju samo ovde i najobičniji utisci ostaju urezani u sećanje. Da ne govorimo o vizuelnom doživljaju. Sva čula su odvrnuta na maksimum. Los Anđeles je sa druge strane mesto na kome se situirate da provedete ostatak života. Sunce vam uđe pod kožu i ako izdržite prve dve godine, to je to, više se ne vraćate.”
Kada je u gradu turnir poput US opena, onda je sve u znaku toga.
“Stadioni Artur Eš i Luj Armstrong su u prošloj deceniji pokriveni, nastavljeno je obaranje rekorda u posećenosti kompleksa na Flešing Medouzu a i nagradni fond je nikad veći, tako da će pobednici u pojedinačnoj konkurenciji ove godine dobiti po 3,6 miliona dolara (pre odbitka poreza).”
Nije bez razloga Amerika pravi simbol konzumerizma, a toliko su se izveštili u prodaji i marketingu da bi vas žedne preko vode preveli. To je utisak i našeg sagovornika.
“Amerikanci su majstori marketinga i znaju kako da vam izvuku novac pa će učiniti i najmanju sitnicu toliko atraktivnom da ćete poželeti da je imate, iako vam realno ne treba. Tu dolazimo i do cene suvenira, koje su takođe nove, što zbog inflacije, što zbog zakona tržišta, pa ćete za jednu šolju izdvojiti 26 dolara, a za ukras za jelku tričavih 56.”
Kada ste u Njujorku ne možete zaobići Menhetn, koji mnogi smatraju srcem ovog grada.
“Nazad iz Kvinsa na Menhetn linijom broj sedam. Gužva na stanici. Preko puta US Opena je Siti Fild stadion Metsa, jednog od dva bejzbol tima iz Njujorka, a mečevi se ove godine održavaju dan za danom paralelno sa onim na kompleksu Bili Džin King. Nikakav logistički problem za Njujork, grad koji spada u „A“ kategoriju, naviknut na stalne gužve i milione turista. Sistem javnog prevoza zasnovan na metrou, star 120 godina, funkcioniše bez problema, tako da se za manje od pola sata stiže do centralnog dela Menhetna. Istina nivo buke, koje proizvode vremešni vozovi verovatno ne bi prošao standarde Evropske unije, ali nesnosna buka je deo doživljaja na koji se brzo naviknete.”
Najprometniji deo Tajms Skver jedna je od glavnih atrakcija za turiste, koji zaslepljeni svetlima bilborda zagušuju saobraćaj ne gledajući na semafor.
“U blizini su i brojna pozorišta sa mjuziklima, a po tradiciji svake godine treba videti jedan. Ališa Kiz, dobitnica 16 Gremi nagrada je rođena Njujorčanka i režirala je novi komad na Brodveju „Hell’s Kitchen“ nazvan po zapadnom delu Menhetna, baš blizu Brodveja. Karte su kupljene, a sad pravac Central park da se prilegne na livadu u oazi betonske džungle o kojoj Ališa peva sa Džej Zijem u čuvenom hitu iz 2009.”
Naš sagovornik priznaje da već ima i određene rituale kada je u ovom gradu.
“Program se nastavlja, red tenisa, pa red njujorških atrakcija. Na redu je stendap komedija, nešto što spada u kategoriju „pod obavezno“ kada ste na Menhetnu. Nikakvo čudo da je baš Njujork zaslužan na nastanak moderne stendap komedije u obliku u kakvom je danas poznajemo. Posetom jednom od brojnih skučenih prostora u kojima svake večeri talentovani ljudi traže svojih pet minuta slave ili priliku za dodatnu zaradu kako bi otplatili stidentski kredit, postoji realna šansa da gledate nekog budućeg Krisa Roka ili Vila Farela. Par sati ili pet koktela kasnije, što bi rekla Keri Bredšo, na putu do smeštaja obavezna kesadilja sa piletinom u jednom od brojnih restorana koje drže Meksikanci, za pred spavanje.”
Iako je za njega svaki boravak priča za sebe, psotoje neke stvari koje prosto ostaju iste.
“Ponovno viđanje sa dragim ljudima i prijateljima, koji postanu deo mog života ovih 10 dana u godini i sa kojima nastaviš tamo gde si prošli put stao, kao da se planeta u međuvremenu nije okrenula za čitav krug i kao da ste se baš juče videli u Beogradu na kafi ili na nekoj konferenciji za novinare.”
