Deca se mogu ugušiti hranom u bilo kom uzrastu, ali mlađa od pet godina su u većem riziku – a posebno deca mlađa od tri godine. Određeni oblici i tekstura neke hrane znači da je veća verovatnoća da će izazvati gušenje, kako upozaravaju na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja Novog Zelanda.
Vrste hrane koje se češće povezuju sa incidentima gušenja su opisane u nastavku, zajedno sa načinima smanjenja rizika
Sitnija tvrda hrana
To su namirnice koje su deci teške da se pregrizu i koje se nedovoljno razgrađuju da ih bezbedno progutaju – komadići se mogu zaglaviti u dečjim disajnim putevima.
Primeri za to su:
orasi
krupno seme (npr. seme bundeve i suncokreta)
tvrdo sušeno voće
komadi sirove šargarepe, celera ili jabuke
hrana koja se lomi na tvrde oštre komade (npr. čips, kukuruzni čips, pirinčani krekeri)
neiskokane ljuske kokica.
Da biste smanjili rizik od gušenja:
izbegavajte davanje celih orašastih plodova, krupnih semenki ili tvrdog sušenog voća deci mlađoj od pet godina
koristite tanko namazan puter od kikirikija umesto celih ili seckanih oraha
šargarepa, jabuka i celer mogu se kuvati dok ne omekšaju ili sitno narendati, naseckati
Mala okrugla ili ovalna hrana
Ovakva hrana može da se zadrži u disajnim putevima dece jer je progutaju celu, kao zrno grožđa koje je dovoljno veliko da zapadne a dovoljno malo da ga dete lako stavi u usta.
Primeri su:
grožđe, bobice i čeri paradajz
suvo grožđe
voće sa košticama i krupnim semenkama ili košticama (npr. lubenica, sitno koštunjavo voće)
grašak
lizalice/slatkiši kao bombone.
Da biste smanjili rizik od gušenja:
grožđe, jagodičasto voće i čeri paradajz mogu se izrezati na četvrtine ili sitnije iseckati
potopiti suvo grožđe i smokve da omekšaju i prepoloviti ako su velike
ukloniti koštice sa plodova
grašak se može izgnječiti viljuškom.
Mala deca nemaju sposobnost žvakanja malih okruglih tvrdih, gumenih ili lepljivih lizalica/slatkiša. Ovo ne bi trebalo davati deci mlađoj od tri godine.
Hrana sa korom ili listovima
Kožice hrane se teško žvaću i mogu potpuno zatvoriti dečje disajne puteve. Slanina i neka mesa koja su tvrđa ili vlaknasta, mala deca ne mogu da sažvaću i veoma je opasno davati im bez nadzora.
Primeri su:
piletina, kobasice, viršle, slanina, tvrda mesa
koštunjavo voće (npr. šljive, breskve, nektarine)
jabuke i kruške
paradajz
zelena salata i drugi sirovi listovi salate
spanać i kupus.
Da biste smanjili rizik od gušenja:
skinite ili ogulite kožu pre serviranja
iseckati (barem koliko je mali nokat deteta) i dodati u pasiranu hranu
uklonite koštice sa voća
listove salate sitno iseckati
spanać i kupus kuvati dok ne omekšaju i sitno iseckati.
Hrana koja se lako gnječi
To su namirnice koje se mogu zgnječiti i zaglaviti u dečjem grlu i tu se zaglaviti.
Primeri su:
kobasice, viršle
komadi kuvanog vlaknastog mesa
kokice
Meke bombone ili žvakaće gume.
Da biste smanjili rizik od gušenja:
iseckati (barem koliko je mali nokat deteta) i dodati u pasiranu hranu
kao što je gore navedeno – uklonite kožu pre serviranja
meso kuvati dok ne omekša, sitno iseckati i dodati u pasiranu hranu
Ne dajte karamele, meke bombone ili žvaku.
Vlaknasta ili žilava hrana
Vlakna u ovoj vrsti hrane mogu otežati deci da razdvoje hranu na manje komade i zalogaje.
Primeri su:
celer
kuvani kukukuruz
sirovi ananas
Da biste smanjili rizik od gušenja:
oguliti kožu/snažna vlakna sa celera
narežite ovu hranu tanko.
