Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) je jedan od kultivara (uzgojenih sorti) divljeg kupusa. Naziv potiče od italijanske reči cavoli fiori. Poreklom je iz Male Azije i Mediterana. Ovo je jednogodišnja biljka koja se reprodukuje semenom. Tipično se samo glava jede – jestiva bela masa se ponekad naziva „sirina” (usled sličnog izgleda sa sirom).
Karfiol je jednogodišnja kupusnjača, pripada grupi najkvalitetnijeg povrća kod koga se za ishranu koristi nerazvijena zbijena cvast (glava, „ruža”) najčešće bele boje. Karfiol karakteriše zadebljano i skraćeno stablo i sočna (najčešće bela) drška cvasti, radi koje se uzgaja. Navedeni sočni delovi biljke koriste se u ishrani ljudi. „Ruža” može se jesti sveža, kuvana ili ukiseljena (u turšiji). Jestivi delovi mogu sadržati mnogo sirovih proteina sa značajnim sadržajem esencijalnih aminokiselina, vitamina C, a posebno vitamina B2, gvožđa i fosfora. Energetska vrednost karfiola je (98kJ).
Kada se ovome doda velika količina folne kiseline (vitamina B…), karfiol je namirnica za koju se može reći da deluje preventivno protiv nastanka srčanih oboljenja, pomažući da se smanji nivo homocisteina u krvi (danas se smatra da je povišen nivo homocisteina više rizičan po zdravlje srca i krvnih sudova od povišenog holesterola). Bogatstvo ovim materijama takođe ga čini poželjnom namirnicom u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze.
Ipak, ono što karfiol izdvaja među ostalim povrćem, jeste sadržina aktivnih materija (glukozinata, tiocijanata i sulforafana) koje deluju preventivno protiv raka, posebno raka dojke.
Karfiol je i dobar izvor vitamin K, neophodnog za metabolizam kalcijuma. Bogat je i kalijumom, fosforom i sumporom.
Piše: Vanja
