Akutno zapaljenje bronhija je često oboljenje u dečjem uzrastu, koje se uglavnom nadovezuje na infekciju gornjih disajnih puteva (roditelji obično navode da je dete pre toga danima imalo pojačanu sekreciju iz nosa, osećaj “grebanja” u grlu, zatim da je otežano gutalo i da ga je mučio čest i uporan kašalj).
Bronhitis kod dece je najčešće virusnog porekla (RS virus, Adeno virus), a ređi su bakterijski izvori (pneumokokni, streptokokni, stafilokokni i H.influence).
Kao pridruženi faktori, razvoju bolesti doprinose i zagađenja u vazduhu, potencijalne alergije, kao i hronična oboljenja disajnih puteva.
Akutno zapaljenje bronhija se najčešće javlja u hladnijem periodu.
Kako prepoznati simptome?
Dete je obično malaksalo, “suvo” i naporno kašlje, slabije jede. Kašalj je najizraženiji noću, dodatno ga komplikuje i neprekidno slivanje sekreta. U pojedinim slučajevim dete se lako zamara, plitko diše (kod nekih se može javiti i bol u grudima pri kašljanju).
Naši najmlađi pacijenti – bebe – su prijemčive za viruse pa su kod njih to tzv. virusni bronhiolitisi. Roditelji u ordinaciju često dolaze uplašeni i saopštavaju da beba “krči” (treba razlikovati prenesene zvuke iz nosa jer se roditeljima često i takav sekret čini “sumnjivim”) . Najčešće postoji i dosta sekreta u nosu te je neophodno nosiće ispirati fiziloškim rastvorom. Bebe su uznemirene, plačljive, slabije uzimaju obroke, povrate šlajm, slabo spavaju.
Kada je vreme za odlazak lekaru?
Nalaz varira od uzrasta i težine oboljenja. Na virisnu infekciju, uz prisustvo gnojne sekrecije, vrlo često se nadoveže i bakterijska infekcija uz razvoj temperature. Dete čujno diše, “zviždi”, ima produžene izdisaje. To je svakako trenutak kada se morate obratiti lekaru.
Šta preduzeti?
Poželjno je pre početka terapije izvršiti bakteriloško ispitivanje nosa i grla a kod komplikacija i dodatnu laboratorijsku dijagnostiku. Iskusnom pedijatru je nekad dovoljan i fizikalni nalaz da bi predvideo u kom pravcu će se bolest razvijati.
Dete treba da ostane na kućnoj nezi, da boravi u dobro provetrenoj prostoriji, sa dovoljno vlažnosti. Lakša hrana uz dosta tečnosti (čaj, kompoti, supe, voćni sokovi) je, takođe, dobra terapija.
Pedijatar na osnovu svih faktora procenjuje da li uvesti antibiotike, dati lek za T, dekongestivne iliAb kapi, inhalacije i sirup za kašalj. U isto vreme treba drenirati dete (naročito mlađe) fizikalnim postupcima – presaviti dete i tapkati po leđima kako bi lakše izbacio šlajm.
Uz pravilnu dijagnostiku i pravovremenu terapiju bolest je kratkotrajna i može proći bez komplikacija. U retkim situacijama može se razviti u upalu oluća, te je od izuzetnog značajaprepoznati simptome na vreme i javiti se lekaru.
Preuzeto: Yumama.com
