Neposlušnost, vrištanje, bacanje po podu… Samo su neki od “simptoma” stanja koje se naziva Temper tantrum, a koje je karakteristično za drugu godinu života.
“Ispadi besa, stanje koje još nazivamo i Temper tantrum, je potpuno normalan proces koji se događa zato što detetov nervni sistem još uvek nije razvio sposobnost da se izbori sa frustracijama. Kada se dete suoči sa nečim što mu se ne dopada, u smislu granica i zabrana, dakle uđe u frustraciju, ono zapada u stanje koje je naizgled strašno, ali sasvim normalno”, objašanjava osnivač Centra za Prirodno roditeljstvo Tomislav Kuljiš i dodaje da je su takvi ispadi karakteristični gotovo za svu decu.
Iako bi decu trebalo podržati u tom procesu, i dalje je najčešća preporuka da bi dete tada trebalo ignorisati ili kazniti kako bi samo shvatilo da to nije prihvatljivo ponašanje.
Međutim, Kuljiš ističe da je važno razumeti da je to nešto što se događa detetu, da dete to ne radi namerno, kao i da se radi o krajnjoj nekontroli – kod odraslih bismo to zvali slom živaca.
“Deca nemaju sposobnost da u tom trenutku uspostave kontrolu nad sobom. Tada im je porebna pomoć roditelja, da ih umiri i da ih ponovno dovede u normalno stanje, u čemu je najpreporučljivija varijanta čvrsto stisnuti dete, zagrliti ga, ali ne kao da smo ljuti ili besni, već potpuno smireni, s energijom ‘Ja sam tu, sve će da bude u redu’, sve dok se dete ne smiri. U međuvremenu će dete biti agresivno prema roditelju, plakaće, otimaće se, ali to ne znači da njegova potreba nije da ga roditelj i dalje grli”, kaže Tomislav Kuljiš.
Preuzeto: Yumama.com
