Kesten sadrži srazmerno veliku količinu skroba, a veoma malo masti i ne sadrži gluten. Bogat je biljnim (dijetnim) vlaknima.
Pošto ne sadrži gluten, on je odlična namirnica za one koji su na bezglutenskoj dijeti, uzimajući u obzir činjenicu da se od kestenovog brašna može napraviti veoma ukusan hleb.
U odnosu na hleb od žitarica, hleb od kestena ima baznu reakciju, pa se preporučuje u ishrani obolelih od reumatskih oboljenja i gihta.
Od svih koštunjavih plodova, jedino kesten sadrži vitamin C.
Posebno je bogat kalijumom i fosforom, tako da ima diuretičko dejstvo, pa da može pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Sadrži i kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar i mangan.
Kesten je bogat izvor folata, a folna kiselina je neophodna za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.
Kesten je i bogat izvor mononezasićenih masnih kiselina, kao što su oleinska i palmitooleinska. Uzimajući u obzir količinu biljnih vlakana koje sadrži, kao i to da mononezasićene masne kiselina pomažu snižavanju lošeg a poboljšavanju dobrog holesterola, kesten spada u namirnice koje pomažu regulaciji holesterola.
U tradicionalnoj medicini, čaj od kestenovog lista upotrebljava se za lečenje kašlja, bronhitisa i astme. Ulje od kestenovog ploda koristi se za zaustavljanje retkih stolica.
Preuzeto: Zdravahrana.com
