Kina dobija konkurenta , zemlju koja bi mogla da prestigne Kinu u mnogim parametrima.
Planeta je krajem ove godine dobila osmomilijarditog stanovnika, a sledeće nas očekuje nova velika promena: Ujedinjene nacije su izvestile da će od 2023. Indija, a ne Kina, biti najmnogoljudnija zemlja na svetu! To će za obe države imati psihološki i i simboličan značaj, ali i mnogo više od toga.
Indija će tako dobiti veliku odskočnu dasku za prestizanje Kine i po drugim parametrima moći, a možda i da je smeni na poziciji najveće sile Istoka.
Kina će i dalje biti jača ekonomija i direktni rival Amerike za titulu najveće supersile, ali ipak više neće biti najveća nacija. Štaviše, očekuje se da će populacija Kine od 1,4 milijarde uskoro početi da se smanjuje – i to sve većom stopom!
Kina u trci da se obogati – pre nego što ostari
– Кinezi se suočavaju sa smanjenjem populacije u trenutku kada su i dalje samo ekonomija sa srednjim dohotkom. To je veliki izazov za Kineze – kaže za “Gardijan” analitičar Ijan Bremer, predsednik i osnivač konsultantske firme Evroazija grupa.
Ne samo da će se kinesko stanovništvo smanjiti, već će se promeniti i starosni profil. Broj kineskih državljana starijih od 65 godina će se više nego udvostručiti do 2050. godine, sa 150 na 330 miliona. Da ponovimo: to je 330 miliona penzionera.
To je sve manje radno sposobnih ljudi, čiji će rad da izdržava ogromnu masu penzionera. Džulijan Borger, spoljnopolitički urednik “Gardijana”, kaže da je Kina u trci da se obogati pre nego što ostari.
Indija će biti izvor radne snage za ceo svet
Indija će, s druge strane, biti jedina velika sila sa demografijom na njenoj strani. Dok će u Kini 2040. svaki treći biti penzioner, a evropske države, Amerika i Japan stagnirati sa brojem stanovnika i stariti, Indija će imati ogromnu i mladu radnu snagu. Ubiraće plodove “demografske dividende” – izraz koji se odnosi na rast ekonomije kao rezultat promene starosne strukture stanovništva.
Ovo je za beogradski medij komentarisao Sandživ Kohli, ambasador Indije u Beogradu.
– Indija je već najmnogoljudnija demokratija. Od posebne važnosti je da je Indija i nacija sa najviše mladih. Skoro 27 odsto stanovništva je od 15 do 29 godina. Akcenat nam je da pomognemo našim mladim ljudima da steknu veštine koje su ne samo neophodne da bi se indijska ekonomija dalje razvijala, već da ih osposobimo i da budu konkurentni na globalnom tržištu. S obzirom na to da sve velike nacije beleže pad broja stanovnika, Indija će neminovno biti izvor radne snage – kaže Kohli za jedan beogradski medij.
Pre samo jedne decenije, indijski BDP je bio 11. u svetu. Sada je, u septembru, Indija prestigla Veliku Britaniju na petom mestu svetskih ekonomija.
Do 2025-26, indijska ekonomija će prestići nemačku i biti četvrta po veličini, procenjuje MMF, dok će 2027-28 zauzeti treće mesto umesto Japana.
– Danas Indija ima veće aspiracije i značaj. Naš međunarodni uticaj jača. Na putu smo da postanemo jedna od tri najveće svetske ekonomije, a trenutno smo najbrže rastuća među velikim privredama i najveći primalac direktnih stranih investicija. Našim postignućima u različitim oblastima nauke i tehnologije dive se širom sveta. Ovo je najvećim delom bilo moguće zahvaljujući napornom radu i sposobnostima naših ljudi – kaže ambasador Kohli.
Zašto se sve živo pravi u Kini?
Na prvi pogled, demografski pad bi trebalo da oduševi Peking koji je četiri decenije sprovodio politiku “jednog deteta”. Ipak, slika Kine kao najmnogoljudnijeg društva dugo je bila povezana sa usponom zemlje.
Poznata je anegdota kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline, pa i Stiva Džobsa, tada šefa “Epla”.
– Šta je potrebno da bismo proizvodili “ajfon” u SAD (umesto u Kini)? Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? – upitao je Obama Džobsa
Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen.
– Ta radna mesta se ne vraćaju kući! – rekao je Džobs.
Džobs je objasnio Obami da je kritična prednost Kine što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori “Epla” su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 kineskih radnika pri sastavljanju “ajfona”.
Analitičari “Epla” su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD. U Kini, trebalo im je 15 dana.
Kineska meka moć: od “svetske fabrike”, do TikToka
Nema sumnje da Кina teži da postane najveća svetska ekonomija, a prema nekim merama, kao što je paritet kupovne moći, ona to već jeste. U smislu nominalnog BDP-a, ona je i dalje broj 2 iza Amerike, ali mnogi ekonomisti veruju da će izbiti na vrh do kraja decenije.
Kina će tako i dalje biti ekonomski daleko ispred Indije, ali dve zemlje će biti suprotstavljene kao prirodni rivali za uticaj ne samo u susedstvu, već i širom sveta. Meka moć je postala važno sredstvo za obe zemlje da steknu diplomatski uticaj.
Ovakve ambicije Pekinga postale su jasne još početkom veka. Umesto “sveobuhvatne nacionalne moći”, kineski analitičari su počeli da govore o povećanju “meke moći” – kapaciteta države da utiče na druge putem ubeđivanja, a ne prinude.
Ideja o Kini kao supermoćnom džinu zavladala je u velikim delovima podsaharske Afrike i Latinske Amerike, gde je jeftino i efikasno pružanje 5G mreže nadmašilo strahove o bezbednosti. Кineske drame i sapunice su popularne širom jugoistočne Azije i u nekim afričkim zemljama. Društvena mreža TikTok, proizvod kineske kompanije, postala je kultorološki fenomen.
Ipak, Kina je na svetskim rang listama meke moći i dalje relativno nisko – između četvrtog i desetog mesta. Zapadni analitičari se slažu da su glavne prepreke Pekingu kontrola s vrha koja oblikuje domaću politiku, kao i činjenica da se kineska meka moć zasniva na ekonomskim, a ne kulturnim faktorima.
Indijska meka moć: kultura, Bolivud, dijaspora
S druge strane, pluralistička kultura Indije, demokratske institucije i istorijski principi nenasilja su osnove njene meke moći. Osim u brendu najveće demokratije na svetu, globalna privlačnost Indije zasniva se na njenoj televiziji, Bolivudu, kuhinji, jogi, kulturnom nasleđu…
Ipak, najjače oružje meke moći Indije je njena ogromna i superuspešna dijaspora. Više od 32 miliona Indijaca živi širom sveta i veliki deo njih je postigao društveno-ekonomski uspeh, posebno u Americi i Velikoj Britaniji.
– Indija već ima najveću dijasporu na svetu. Indijci su cenjeni širom sveta i traženi od strane svih velikih globalnih kompanija. Na čelu velikog broja vodećih globalnih korporacija su profesionalci indijskog porekla. Takođe, mnogi ljudi indijskog porekla su uspeli da dosegnu najviše javne funkcije u različitim delovima sveta. Ovo posebno ističem kako bih skrenuo pažnju na našu demografsku dividendu, za koju verujemo da će doprineti i globalnom dobru – kaže ambasador Kohli.
Riši Sunak, poreklom Indijac, postao je britanski premijer u oktobru ove godine. Veliki broj startap i tehnoloških kompanija u SAD osnovali su indijski imigranti, dok Amerika najveći broj viza za specijalizovana zanimanja izdaje upravo indijskim IT stručnjacima.
Impresivna je lista velikih globalnih kompanija koje za izvršne direktore imaju Indijce: Sundar Pičai na čelu “Alfabeta”, odnosno “Gugla”, Satja Nadela na čelu “Majkrosofta”, Parag Agraval koji je do skoro bio direktor “Tvitera”…
Vojna snaga i rebalans međunarodnih odnosa
Pored jačanja ekonomske i meke moći, Indija je uspela i da se vojno razvije. Posle koflikta sa Kinom 1962. i uz stalnu pretnju rata sa Pakistanom, danas indijska vojska može da računa na treći po veličini vojni budžet u svetu, iza Amerike i Kine. Indija je uz Kinu i Pakistan azijska nuklearna sila.
Rastuće samopouzdanje Indije govori da ona, pored velikih mogućnosti, ima i velike ambicije. Njen značaj će rasti kako se globalni fokus bude prebacivao na Indo-Pacifik, a Amerika nastavi da se bavi ograničavanjem kineskog rasta.
– Što se tiče spoljne politike, Indija ostaje posvećena međunarodnom poretku koji karakterišu snažne institucije utemeljene na pravilima. Oslanjajući se na svoje bogato civilizacijsko nasleđe, Indija će dati svoj pečat – kaže ambasador Kohli.
Kohli ističe da će uspon Indije sigurno dovesti do rebalansiranja međunarodnih odnosa.
– Dok se hvatamo u koštac sa nezapamćenim globalnim izazovima, neadekvatnost trenutnog svetskog ustrojstva postaje sve očiglednija. Poverenje i transparentnost su postali preduslovi za efikasnu globalnu komunikaciju. Jednakost i inkluzivnost moraju biti u temelju nove globalne arhitekture. Mi sebe vidimo kao stabilizujuću silu sposobnu da ponudi izvesnu sigurnost nasuprot globalnih turbulencija i kompetitivne geopolitike – kaže Kohli.
