Centralne banke širom sveta pojačale su kupovinu zlata nakon što su ruska sredstva u inostranstvu zamrznuta u okviru sankcija uvedenih ove godine, navode stratezi koje citira japanski poslovni dnevnik Nikei Azia.
Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici navodno su zamrznuli oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi i još milijarde koje pripadaju pojedincima i preduzećima. Kremlj je više puta kritikovao zaplene kao „krađu“.
Regulatori su više nego učetvorostručili kupovinu zlata u periodu od jula do septembra i ona je iznosila 399,3 tone, prema podacima otkrivenim u novembarskom izveštaju Svetskog saveta za zlato.
Brojka predstavlja značajan porast sa 186 tona zabeleženih u prethodnom kvartalu i 87,7 tona u prvom kvartalu ove godine. U međuvremenu, ukupna kupovina od početka godine do danas premašuje količinski bilo koju celu godinu od 1967.
Emin Jurumazu, japanski ekonomista iz Turske, rekao je medijima da su „antizapadne zemlje željne da akumuliraju zlatne zalihe“ nakon što su nacije videle kako je ruska prekomorska imovina zamrznuta kao deo sankcija.
Centralne banke Turske, Uzbekistana i Indije ranije su saopštile da su kupile 31,2 tone, 26,1 tona i 17,5 tona. Trenutno je nejasno koje su zemlje kupile ostatak od ukupno 300 tona koji je izračunat u izveštaju industrijske grupe.
Očekuju se neke neidentifikovane kupovine, ali je kupovina „ovakvih razmera nezapamćena“, rekao je Koičiro Kamei, finansijski analitičar i analitičar za plemenite metale, citirala je agencija.
– Kina je verovatno kupila značajnu količinu zlata od Rusije – rekao je tržišni analitičar i bivši japanski direktor Svetskog saveta za zlato Itsuo Tošima. On je objasnio da je Narodna banka Kine verovatno kupila deo zlata Centralne banke Rusije od preko 2.000 tona.
Analitičar je napomenuo da je to tipično ponašanje kineskog monetarnog regulatora, koji nije otkrio nijednu kupovinu zlata od 2009. do 2015. godine, a zatim je saopštio da je povećao rezerve za 600 tona. Narodna banka Kine nije objavila nijedan novi izveštaj o kupovini zlata od 2019. godine.
Pomama kupovine zlata dolazi u okviru najnovijih pokušaja centralnih banaka da zaštite svoju imovinu smanjenjem izloženosti američkom dolaru. Kina je bila dominantna sila u trenutnom trendu dedolarizacije. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, država je prodala 121,2 milijarde dolara američkih obveznica između marta i oktobra.
