Nova verzija najpopularnijeg čitača elektronskih knjiga ponovo nas podseća na izostanak trenda digitalizacije pisane reči u Srbiji. Nije lako poslovati na tržištu koje je za globalni biznis minorno. Nije lako kada vas ignoriše kompanija vredna stotinak milijardi dolara sa operativnim poslovanjem na svim kontinentima, uz to tvorac najveće komercijalne platforme za elektronske knjige na svetu. Na ovim prostorima smo već navikli na takve situacije, od osvita ere personalnih računara pa do vremena sadašnjeg. Mnogo toga se promenilo nabolje – danas možemo da koristimo lokalizovane verzije operativnih sistema za računare i mobilne telefone (pre svega Windows i Android) i popularne programe, na raspolaganju je mnogo fontova koji podržavaju našu ćirilicu i latinicu, a uz malo truda možemo da dobijemo ispravan ćirilični kurziv, hifenaciju i proveru pravopisa u Adobe programima. Čak i kada je reč o osnovnoj funkcionalnosti, tamo gde nemamo punu lokalizaciju, moguće je čitati i obrađivati tekst na srpskom jeziku (na primer, na Apple uređajima).
Kada je reč o elektronskim knjigama, stvari nisu tako jednostavne. Lako je kupiti čitač elektronskih knjiga – uostalom, svaki tablet, mobilni telefon ili PC/Mac može da posluži i za čitanje elektronskih knjiga. Pored toga Amazon omogućava da bezbolno poručite neki od Kindle čitača, čak će Amazon umesto vas završiti proceduru uvoza i carinjena, a uređaj će stići na kućnu adresu. Problem je „samo“ u tome što je ponuda elektronskih knjiga vodećih domaćih izdavača za najveće svetske digitalne platforme praktično nepostojeća. Zašto je to tako? Ima li leka i, ako nema, ima li alternative?
Knjige na struju
Svaki izdavač ili autor može na svom sajtu da ponudi elektronsku verziju knjige u PDF, ePUB ili MOBI formatu, pod uslovom da raspolaže odgovarajućim autorskim pravima. Da bi takav poduhvat imao smisla neophodno je obezbediti nekakvu zaštitu, odnosno DRM (digital rights management) mehanizam, mogućnost plaćanja karticama i „isporuke“ knjige odmah nakon plaćanja. Zvuči paradoksalno, ali za prodaju elektronskih knjiga preko sajta potrebna je složenija infrastruktura u poređenju sa prodajom papirnih knjiga. Za mnoge izdavače implementacija tih dodatnih tehnologija predstavlja prepreku koju ne mogu ili ne žele da savladaju, pre svega zato što u izdavanju elektronskih knjiga ne vide nikakvu preveliku dobit. To je začarani krug, jer se na elektronskim knjigama ne može zaraditi ako ih uopšte i nema u ponudi.
Nekakvo kompromisno rešenje je da se prodaja elektronskih knjiga ponudi specijalizovanom distributeru. To je recimo kod nas Novinarnica.net, koja uz specijalne aplikacije za Android i iOS omogućava prodaju knjiga u pseudo PDF formatu – izdavač dostavlja knjigu kao PDF, a aplikacija ga korisniku prikazuje u rasterizovanom obliku, za izabrano uvećanje teksta. Novinarnica nudi i veliki broj domaćih časopisa, među njima i naš. Ponuda knjiga i raznovrsnog izdavača je ipak prilično skromna. Takođe, izdavač može samostalno ili preko distributera nastupiti na iBooks/iTunes platformi, za koju se kao čitač najčešće koristi iPad. U obzir dolazi i Barnes and Noble i njihov Nook, ili možda Kobo ili Scribd.
Na Google Play Books nije podržan pristup korisnicima iz Srbije, čime su čitaoci i izdavači uskraćeni za ogromno tržište Android uređaja. Ipak, najznačajniji uzrok slaboj ponudi elektronskih knjiga na srpskom jeziku jeste izostanak podrške za Kindle. Iako je elektronska knjiga, po definiciji, samo tekst u elektronskom obliku, način prezentacije tog teksta je itekako važan, jer je razlog postojanja i pisanja knjiga da ih na kraju pročitaju ljudi, a ne da budu smeštene u fajl.
Planeta Kindle
Kindle je i uređaj i prodavnica i ekosistem. Paleta uređaja je velika, u prvom planu su čitači zasnovani na elektronskom mastilu, sa doživljajem i osećajem prilikom čitanja uporedivim sa pravim papirom i tradicionalnom štamparskom bojom – moguće je čitati po danu, pozadinsko osvetljenje se uključuje po potrebi, ne zamaraju se oči, baterija traje nedeljama ili čak mesecima u najnovijem Kindle Oasis‑u koji u širu prodaju ulazi u junu ove godine. Kindle čitači su elegantni, prijatno ih je držati u ruci i Amazon se tokom nekoliko godina postojanja ove platforme potrudio da u svim segmentima Kindle sistema istakne notu sofisticiranosti.
Glavna meta kritičara elektronskih knjiga bila je da su zbog praktičnosti žrtvovane mnoge temeljne postavke klasične i digitalne tipografije i da je sam izgled teksta na Kindle i drugim čitačima ispod standarda koji se očekuje od štampanih knjiga. Tokom prošle i ove godine Amazon je predstavio tri značajna noviteta – novu familiju fontova Bookerly specijalno projektovanu za Kindle, novi interni format KFX, kao i novi softver koji podržava hifenaciju, ligature i kerning. Sa ovakvim temeljnim prepravkama tipografskom motora, elektronske knjige na Kindle čitačima, pogotovo onih novije generacije sa rezolucijom ekrana 300 dpi (Paperwhite, Voyage, Oasis) izgledaju primetno bolje. nema više neprijatnih belina između reči, što je uobičajena boljka teksta bez hifenacije. Naravno, hifenacija radi za podržane jezike, o čemu ćemo nešto kasnije.
Bookerly je majstorski doteran font, sa mnoštvom oblih detalja koji dodatno „peglaju“ visokorezolucijski prikaz. Oni koji su navikli na stari ITC Officina font mogu ga izabrati kao podrazumevani, ali kada jednom probate Bookerly, shvatite da je on mnogo bolji izbor, savršeno prilagođenim fizičkim osobinama Kindle ekrana. Pored toga, korisnik može izabrati i publisher font, pa će se tekst prikazivati sa onim fontovima koji je izdavač ugradio u elektronsku knjigu. Ručnom promenom fonta utičete samo na osnovni tekst knjige, dok fontovi za naslove ili međunaslove ostaju oni koje je izdavač ugradio.
Kad god uvede neku tehnološku inovaciju, Amazon je retroaktivno primeni na kompletnu bazu knjiga. Za (skoro) sve knjige koje kupite u Kindle Store‑u uključene su opcije X‑Ray, Word Wise i Enhanced Typography. X‑Ray daje kratak predmet pojmova i ličnosti u knjizi, Kao nekakav „rendgenski snimak“, a opcija je pogotovo značajna za stručne publikacije i non‑fiction knjige, tj. činjeničnu prozu. Kada je uključena opcija Word Wise, dobijate objašnjenja za manje poznate reči i fraze, a količinu tih objašnjenja podešavate pomeranjem klizača i prilagođavate sopstvenom znanju engleskog jezika.
Integracija Kindle čitača u Amazon‑ov ekosistem je ključna stavka. Amazon je učinio sve da kupci i čitaoci knjiga budu zadovoljni, počev od smeštanja svih kupljenih knjiga u oblak sa neograničenim prostorom. U tom cloud‑u možete da čuvate i sopstvene dokumente koje prebacujete na Kindle, ali je Amazon ukinuo besplatni smeštajni prostor od 5 GB koji ste mogli koristiti po volji i za druge fajlove. Za svaku knjigu koju želite da kupite možete besplatno pregledati odlomak. Kupovina je na jedan klik od vas, ako ste Kindle nalog povezali s platnom karticom. Ako kliknete greškom, možete i da se predomislite. Ukoliko ste nabavili skuplji Kindle čitač sa 3G podrškom, ne morate razmišljati ni o vezi sa Internetom, jer je vaš Kindle praktično u celom svetu priključen na internet preko ugovora koji Amazon ima sa mobilnim operaterima. Preostaje vam samo da kupujete elektronske knjige i čitate ih.
Zašto nas nema?
Kindle prodavnica dozvoljava prodaju elektronskih knjiga na veoma usko određenom skupu podržanih jezika. U te jezike spadaju engleski, francuski, nemački, španski, portugalski, italijanski, holandski/flamanski, danski, finski, norveški (u tri varijante), švedski, islandski, irski, japanski. Spisku su dodati sledeći jezici: afrikans, alzaški (dijalekt pokrajine Alzas u Francuskoj), baskijski, bretonski, katalanski, kornijski, istočno frizijski, frizijski, severno frizijski, galicijski, korzikanski, luksemburški, manski (svega oko 100 ljudi na Ostrvu Men (Isle of Man) govori ovim jezikom), provansalski, velški, škotsko galski i romanš. Ova druga grupa jezika je veoma egzotična i Amazon ih je dodao samo zato što se govore u inače podržanim zapadnoevropskim zemljama.
Kindle ne podržava nijedan srednjoevropski ili istočnoevropski jezik, čak ni jezike koje govore desetine ili stotine miliona ljudi, poput poljskog ili ruskog. Kindle takođe ne podržava ni kineski, sa preko milijardu govornika. Kada vidite desetak hiljada ruskih knjiga na Kindle Store treba imati u vidu da su one prisutne preko američke posredničke izdavačke kuće, a da sam sistem KDP (Kindle Digital Platform) na spisku nema ruski jezik. Sa srpskim su stvari još gore – ne samo da nije podržan u KDP, nego se domaća izdanja ni na posredan način ne mogu pojaviti u Kindle prodavnici.
Kada smo prošle godine pisali o problematici Kindle izdavaštva na srpskom jeziku, pomenuli smo da je ipak moguće zaobilaznim putem objaviti knjige na srpskom jeziku i smestiti ih u Kindle prodavnicu. Šta se u međuvremenu promenilo? Pojedinih knjiga na srpskom jeziku u Kindle Store‑u i dalje ima, ali ih Amazon postepeno izbacuje. Sve te knjige su zapravo smeštene na policu za druge podržane jezike, najčešće engleski. Jedno vreme je to funkcionisalo na radost domaćih pionira u oblasti elektronskih knjiga, ali su se vremena promenila. Kao ključni razlog ograničene jezičke podrške Amazon navodi to što nije u stanju da obezbedi timove kontrolora za svaki jezik koji bi proverili ima li u objavljenim elektronskom knjigama nečeg nedozvoljenog. Hm, možda bi neko u knjizi na Amazon‑u nepoznatom jeziku provukao recept za opasno oružje? Ili opscene sadržaje? Teško je verovati da tako bogata kompanija kao što je Amazon ne može da obezbedi proveru knjiga ni za jedan istočnoevropski jezik – nekako se čini da je Poljska sa svojih 40 miliona stanovnika i razvijenim izdavaštvom lukrativnije tržište nego Island. Ili, ako već postoji strah od ubacivanja nedozvoljenih sadržaja, poduži spisak egzotičnih jezika sa šačicom govornika deluje kao bolje mesto da se nešto sakrije, nego recimo ruski jezik. Nije jasno da li se Amazon ovde rukovodi biznisom, politikom ili nečim trećim.
Kao tipična američka korporacija, Amazon ide svojim putem i ne obraća mnogo pažnje na to da li je svojim poslovnim potezima diskriminisao čitave nacije. Tek bi eventualno regulativa Evropske unije mogla da natera Amazon da se na tlu EU pridržava zakona EU. Ovakvih inicijativa ima, a neke od njih će hrvatski izdavači uskoro predstaviti u Evropskom parlamentu; videćemo da li će se Džef Bezos zbog toga zabrinuti. Ostaje utisak da kompanije koje imaju globalni doseg treba da imaju i nekakvu svest o tome da je knjiga, pa bila ona i elektronska, nekakvo opšte civilizacijsko dobro, koje ne bi trebalo ni na koji način diskriminisati u pogledu jezika ili nacije.
Na čekanju…
Pa dobro, šta da radimo dok Srbija ne stigne na Kindle? Preostaju alternativne platforme pomenute na početku teksta. Neki domaći izdavači nastupaju na Amazonu tako što prodaju aplikacije za Android, pri čemu su aplikacije zapravo elektronske knjige. Postoji i mogućnost da izdavač automatski prebaci elektronsku knjigu na nečiji Kindle, tako što datoteku pošalje na unikatnu e‑mail adresu dodeljenu svakom Kindle uređaju, bio to Kindle čitač, tablet ili telefon sa Kindle aplikacijom (potrebno bi bilo da vlasnik Kindle‑a pre toga dopusti primanje knjiga s izdavačeve adrese). Takve knjige, međutim, nemaju ni minimalnu zaštitu od neovlašćenog kopiranja.
Za razvoj elektronskih knjiga značajno je da se izdavači tehnološki pripreme i da budu u stanju da ponude knjige u EPUB formatu koji je de facto standard. Većina izdavača u Evropi, koji nastupaju van Kindle sistema, prodaje knjige u EPUB i PDF formatima, uz uključenu DRM zaštitu. Za ozbiljniji nastup na svetskom tržištu kao platforma izbora nameću se iBooks, Kobo, Scribd, a primetno je i prisustvo srpskih knjiga na Nook sistemu američke velike online knjižare Barnes and Noble.
Kao što su širenju globalnog računarstva doprinele najveći i masovno rasprostranjeni sistemi koji su osnovnu jezičku podršku pružili praktično svima na planeti Zemlji, tako sveobuhvatnoj dostupnosti elektronskih knjiga može suštinski doprineti samo najveća svetska platforma, a to je Kindle, čija je dominacija nesporna (preko 65% tržišnog udela), sa stabilnim izgledima da trenutnu poziciju zadrži u godinama koje dolaze. Moramo da ih sačekamo, uz nadu da čekanje neće biti predugo.
