“Čang’e-6” lunarna sonda krenula je na dug put ka Zemlji sa “mračne” strane Meseca, čime je napravljen još jedan korak ka završetku ambiciozne kineske misije.
U simboličnom trenutku pre poletanja lendera, Kina je postala i prva zemlja koja je izložila svoju zastavu na dalekoj strani Zemljinog prirodnog satelita.
Sonda nosi prve uzorke tla sa ove strane Meseca, koji zbog njegovog specifičnog gravitacionog “plesa” sa Zemljom, nikada nije vidljiv sa naše planete, a prikupljala ih je tokom dva dana iz Apolo kratera.
Povratak kući trebalo bi da traje oko tri nedelje, a sletanje je planirano 25. juna.
Uspešan povratak uzoraka dao bi Kini veliku prednost u istraživanju “tamne” strane Meseca, za koje je šef NASA Bil Nelson rekao da predstavlja “novu svemirsku trku”.
Ovo je drugi put da je ta zemlja prikupila uzorke sa Meseca, a prvi put joj je to pošlo za rukom 2020. godine.
Zastava od kamena
Kineska zastava koju je “Čang’e-6” ostavio za sobom napravljena je od vulkanskog kamena, koji je otopljen i pretvoren u niti, tri puta tanje od ljudske dlake, a one su zatim korištene za tkanje ovog neobičnog materijala.
“Lunarna površina je bogata bazaltom. Pošto u budućnosti gradimo lunarnu bazu, verovatno ćemo morati da pretvaramo bazalt u vlakna i koristimo ga za pravljenje materijala, objasnio je Džou Čangđi, inženjer uključen u ovu misiju, prenosi CNN.
“Čang’e” program, koji je dobio ime po kineskoj boginji Meseca traje već sedamnaest godina. “Chang’e-3” imao je prvi uspešan let do mesečeve površine krajem 2013. godine, a nakon sletanja četvrte misije na dalekoj strani Meseca, usledilo je i uspešno vraćanje uzoraka sa bliže strane nebeskog tela u misiji “Chang’e-5” krajem 2020. godine.
To nije kraj. Kinezi već planiraju lansiranje “Chang’e-7” misije 2026. godine, kada bi trebalo da istraže resursni potencijal južnog pola Meseca, za koji se smatra da sadrži velike zalihe vode. Dve godine kasnije, u planu je i osma misija, koja će testirati upotrebu tih resursa na licu mesta, na primer, u izgradnji struktura od lunarne prašine i kamenja.
Kina planira i da pošalje prvu posadu na Mesec i to 2030. godine i u toj dekadi izgradi Međunarodnu lunarnu istraživačku stanicu u saradnji sa Rusijom, Belorusijom i Pakistanom.
Slične planove imaju i Sjedinjene Američke Države sa “Artemis” odnosno “Artemida” programom, koji predviđa spuštanje astronauta na tlo Meseca 2026. godine. Oni takođe rade na diplomatskom okviru poznatom kao “Artemis Accords” za međunarodnu saradnju u istraživanju našeg jedinog prirodnog satelita koji je do sada potpisalo više od četrdeset zemalja.
