Kinoa (španski: quinua, od kečuanskog kinwa) je usev nalik žitaricama pa se prije svega gaji zbog jestivog semenja.
Hranljivi sastav kinoe je veoma dobar u poređenju s uobičajenim žitaricama. Ona sadrži esencijalne aminokiseline poput lizina i solidnu količinu kalcijuma, fosfora i gvožđa.
Omotač zrnevlja sadrži gorke saponine tako da se on mora ukloniti. Zrnevlje se kuva isto kao pirinač i može se koristiti u raznim jelima. I lišće kinoe se jede kao lisnato povrće (npr. amarant, blitva…), ali zeleniš od kinoe se ređe prodaje.
Kao što smo rekli, kinoa se ubraja se u žitarice, iako je u stvari reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.
Postoje tri vrste, crvena, bela i crna kinoa.
Kinoa je bogata proteinima, sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, što je čini odličnim izborom za vegane. Sadrži i lizin, aminokiselinu koja je važna za rast i obnovu tkiva. Takođe, bogata je manganom, magnezijumom, gvožđem, bakrom i fosforom, kao i vitminima B i E, što je čini namirnicom koja se preporučuje osobama koje pate od migrene, dijabetesa i ateroskleroze.
Zahvaljujući posebno visokom sadržaju lizina, u tradicionalnoj ishrani južnoameričkih naroda, kinoa se preporučivala kao namirnica koja obnavlja snagu i organizam uopšte (posebno kod ratnika, rekonvalsecenata i onih koji su morali da naporno rade).
Piše: Vanja
