Kinoa je pripitomljena prije nekih tri do četiri tisuće godina u regionu Anda (Ekvador, Bolivija, Kolumbija, Peru); arheologija pokazuje da su je stočari koristili prije pet do sedam milenija. Na kečuanskom jeziku biljka je nazvana kinwa ređe Qin-wah, odakle je potekao i španski naziv quinua.
Hranljivi sastav kinoe je veoma dobar u poređenju s uobičajenim žitaricama. Ona sadrži esencijalne aminokiseline poput lizina i solidnu količinu kalcija, fosfora i željeza.
Omotač zrnevlja sadrži gorke saponine tako da se on mora ukloniti. Zrnevlje se kuha isto kao riža i može se koristiti u raznim jelima. I lišće kinoe se jede kao lisnato povrće (npr. amarant, blitva…), ali zeleniš od kinoe se ređe prodaje.
Kinoa je stara žitarica Inka, odličan je izvor mangana, magnezijuma, gvožđa, bakra i fosfora, veoma bogata aminokiselinom lizinom, neophodnom za rast i obnovu tkiva. Zbog toga se smatrala odličnom hranom za ratnike. Blagotvorno deluje protiv migrene (magnezijum opušta krvne sudove, zbog čega pomaže i u slučajevima visokog pritiska), odlična je ishrana za dijabetičare i kao prevencija protiv arterioskleroze.
Kinou možete dodati u svoju omiljenu čorbu ili supu, ili jelo od povrća, baš kao što biste dodali pirinač ili neku drugu žitaricu.
Piše: Vanja
