Život novopečene majke ispunjen je toliko radosti, ali mame često brinu za bebu i bez razloga – zašto se često Budi, zašto mu kosa sporo raste, da li dovoljno jede, hoće li mu ostati klempave uši… Mame čija deca imaju izraženeuši često se pitaju da li je moguće da ih isprave, hoće li takve ostati i da li će uši srazmerno rasti kako se dete razvija.
Klempave uši: pravi uzroci
Klempave uši ne izazivaju nikakve probleme sa sluhom ili zdravljem. To je jednostavno blagi estetski nedostatak, ali ako su posebno uočljive, mogu biti izvor brige za novu mamu.
Jedan od najuzbudljivijih aspekata trudnoće je zamišljanje lica vaše bebe do poslednjeg detalja. Neukrotiva kosa, tamne oči poput tatinih, mali nos kao dugme, usta u obliku srca kao mamina, bucmasti obrazi i meke male uši.
Kada se beba rodi, ona je još lepša nego što ste mogli da zamislite: jednostavno savršeno, uključujući i uši. Onda odjednom, posle nekoliko nedelja, primetite da mu uši štrče više nego ranije. Počinjete da se fokusirate na to i počinjete da razmišljate da li će dete biti klempavo.
Hrskavica spoljašnjeg uha u prvih šest meseci života je veoma mekana i može postati malo deformisana. Ako vaše dete uvek spava na boku, a ušna školjka (vidljivi deo spoljašnjeg uha) ostaje presavijen satima svakog dana, posle nekoliko meseci uši mogu da budu malo izražene. Ovo je zapravo privremena promena, koja obično nestaje kako beba raste.
Glavni razlog za ovu nesavršenost, kada su uši zaista izražene, nije položaj bebe: to je zapravo genetika . Izbočene uši počinju da se razvijaju kada je beba u materici, oko šestog meseca trudnoće. Dakle, ako je genetika umešana, ne možemo mnogo da uradimo da se tome suprotstavimo, osim da se sa tim mirno nosimo!
Naravno, postoje metode za rešavanje problema: one mogu biti prilično invazivne, neke su nastale u medicinskim krugovima, dok su druge više kao moderne verzije bakinih lekova. U svakom slučaju, pošto je uzrok klempavosti uglavnom genetski, postavlja se pitanje: možemo li to rešiti ili sprečiti?
Mogu li se ispraviti klempave uši?
Iako je sada poznato da je ova nesavršenost uglavnom posledica genetike, tokom vremena je osmišljeno nekoliko tretmana.
Hajde da istražimo sve mogućnosti:
Ako se plašite da će vaša novorođena beba razviti uši koje vire zbog nepravilnog oblika hrskavice dok beba spava ili doji, rešenje je jednostavno. Samo pazite da uvo ne ostane presavijeno ispod glave dok spava ili se hrani.
Naravno, tvrdićete da ne možete da ostanete budni celu noć i proveravate da se ne pomera… i u pravu ste! Tada se pristupa sledećim rešenjima:
Kapica za novorođenčad je veliki korak u odnosu na zavoj (bakin lek koji je bio u modi 1970-ih) i beretke. Ovo je mrežasta kapa koja drži uši blizu glave koju beba mora da nosi veći deo dana, posebno dok spava. Prednost u odnosu na zavoj je u tome što se ne pomera i ne steže, plus omogućava koži glave da diše – nešto što je teško sa klasičnom kapom.
Još jedna ideja koja bi se mogla nazvati evolucijom bakinog leka . Nekada su bake predlagale upotrebu trake za lepljenje ušiju – a danas na tržištu postoje flasteri za ovu namenu. Za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ova metoda može rešiti problem izbočenih ušiju kod beba, ukoliko je nastao uvrtanjem uveta tokom spavanja.
Najinvazivnije rešenje za klempave uši je očigledno operacija. Od 6/7 godine, dete može da se podvrgne otoplastici da bi trajno otklonio problem. Ovo je prava hirurška operacija, tako da je ne treba shvatati olako i treba se baviti samo ako klempave uši kod deteta izazivaju velike probleme sa samopouzdanjem, piše koalababycare.com.
Klempavost ušiju kod novorođenčadi: naučiti živeti sa tim
Glavno pitanje koje treba sebi postaviti pre nego što pokušate da ispravite izbočene uši bebe ili deteta je: da li je zaista vredno toga?
Naravno, nova mama kao što ste vi očigledno želi najbolje svom detetu, u to nema sumnje. Ali da li smo sigurni da je fokusiranje na nesavršenost kao što su izbočene uši korisno?
Na kraju krajeva, to nije zdravstveni problem, već samo mali estetski nedostatak – oni nedostaci koji novorođenu bebu zapravo mogu učiniti još slađom i simpatičnijom. Naravno, on će odrasti i možda ćete biti zabrinuti da će ga vršnjaci zadirkivati. Ali vi to ne možete da znate, i to ne mora da znači.
Razmislite o ovome: ako se sa ovim malim nedostatkom vašeg deteta nosite mirno, ono će takođe odrasti ne razmišljajući o tome. Njegovo samopoštovanje neće biti pogođeno: uši, veći nos ili nešto drugo što odudara od “standardnih” dimenzija lepiote nije stvar karaktera, a može da bude i simpatičan lični pečat.
Na kraju krajeva, svako dete je lepo, a mali detalji ga čine jedinstvenim!
