Ekstremno visoke temperature i višednevne padavine posledica su trenda o kom se priča poslednjih nekoliko godina.
Više od 200 ljudi stradalo je u poplavama koje su pogodile Nemačku, dok je 700 povređeno, a preko 1000 ljudi smatra se nestalim. Desetine su se udavile i u Belgiji, a u obe države hiljade stanovnika bile su prisiljene da napuste svoje domove.
Poplave su došle nakon ekstremnih vrućina širom sveta – u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama oboreni su temperaturni rekordi, a veliki broj ljudi preminuo je zbog nesvakidašnjih vremenskih prilika.
Čak je krajnji sever Sibira pogodio toplotni talas koji je doveo do šumskih požara.
Klimatski stručnjaci upozoravaju da je globalno zagrevanje doprinelo tome da ekstremne vremenske prilike budu učestalija pojava.
Poplave u Evropi
Iz Evrope u poslednjih nekoliko dana stižu novosti o sve većem broju stradalih, a obilne padavine i poplave u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji bile su očekivane. Ipak, političari i prognozeri vremena bili su šokirani količinom padavina i obimnošću poplava. Lokalni zvaničnici opisali su vremenske prilike kao “eksploziju vode” koja je uništavala zgrade, prekidala dotok struje i ometala funkcionisanje mobilne mreže.
Poplave u Nemačkoj; AP Photo/Michael Probst
Brana na reci Rur je pukla pre nekoliko dana, a u jednom trenutku voda je prešla vrh brane na reci Štajbah u Severnoj Rajni – Vestfaliji, pa je postojao strah da će i ta brana pući. Ipak, to se nije desilo, a državni guverner rekao je da je ona dizajnirana tako da može da je ošteti samo nepogoda koja se dešava jednom u 10.000 godina.
Vim Tijeri, profesor na Univerzitetu u Briselu, rekao je, pričajući o poplavama, da “postoji jasna veza između ekstremnih padavina i klimatskih promena”.
Rekordno visoke temperature u Severnoj Americi
SAD i Kanada, sa druge strane, pretrpele su u prethodnih nekoliko nedelja vanredno visoke temperature. Drugu godinu zaredom Dolina smrti u Kaliforniji obarala je temperaturne rekorde kada su njoj izmerena 54 stepena Celzijusa. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu saopštila je da je severozapad Pacifika i zapad Kanade imao rekordno visoke temperature krajem juna.
Visoke temperature samo su deo promena koje su učinile Severnu Ameriku toplijom i suvljom u poslednjih 30 godina, što je dovelo do sve većeg broja požara.
Požar u Kanadi; Profimedia
U ponedeljak je Nacionalni međuagencijski centar za požare istakao da vatra divlja u 13 američkih država, u kojima bukti 80 velikih požara koji su spalili 475.000 hektara zemlje. Požar Butleg, jedan od najvećih u istoriji Oregona, već je spalio 1.210 kvadratnih kilometara. Vatrogasci kažu da su ovakvi požari obično česta pojava krajem leta i u jesen.
Stefan Ramstorf, koji predaje fiziku okeana na Univerzitetu u Potsdamu u Nemačkoj, istakao je da je nedavni toplotni rekord koji je postavljen u SAD i Kanadi “toliko ekstremen da bi bio gotovo nemoguć bez globalnog zagrevanja”.
Kolika je uloga klimatskih promena u ekstremnim vremenskim prilikama?
Klimatske promene nikada nisu jedini uzrok ekstremnih vremenskih prilika, ali ponekad mogu biti značajan faktor koji doprinosi tome, tvrde stručnjaci.
– To se dešava kao rezultat brojnih faktora. Mnogi faktori mogu da utiču na vremenske prilike u korist ekstremnih pojava – rekao je Nikos Kristidis, naučnik britanskog “Met Ofisa”.
Globalno zagrevanje doprinelo je porastu temperature širom sveta i promenljivosti vremenskih prilika, čineći da ekstremne vremenske prilike budu češće, rekao je Martin van Alst, direktor Klimatskog centra Crvenog krsta/Crvenog polumeseca.
Boris Roessler/dpa via AP
Do ekstremnih pojava dolazi kada se klimatske promene i prirodna promenljivost vremenskih prilika udruže, a na njih mogu uticati i drugi geografski faktori, kao što je punoća obližnjih reka i jezera, to jest to da li su dovoljno prazni da prime vodu jakih kiša.
Prema izveštajima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, jun 2021. peti je najtopliji jun u poslednje 142 godine, koliko se meri temperatura.
Osim u Severnoj Americi, junske temperature su premašile rekord i u Africi. U Evropi je jun bio drugi najtopliji otkad se mere temperature, a ista situacija bila je u Aziji.
Naučnici koji se bave klimatskim promenama kažu da je vlažnost vazduha veća za 7 odsto za svaki stepen rasta globalne temperature. Vazduh može duže da zadržava vlagu, što je i dovelo do toplotnog talasa i suše u Severnoj Americi, ali i do veće količine padavina u Evropi.
Šta možemo da uradimo?
– Pre nekoliko godina mogli ste da pričate o klimatskim promenama kao o nečemu što nas čeka u budućnosti ili na dalekoj planeti. A one se dešavaju sada i ovde – rekao je Diedrik Samsom, jedan od vodećih članova Evropske komisije.
Ilustracija: Profimedia
Prošle nedelje Komisija je predložila desetogodišnji plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida za 55 odsto, ali su se neke države članice usprotivile ovom planu.
U januaru su se SAD ponovo pridružile Pariškom klimatskom sporazumu, koji ograničava emisiju gasova u razvijenim državama sveta.
Čak i ako količina emisija bude značajno manja u narednim godinama, količina ugljen-dioksida koji se već nalazi u atmosferi doprineće tome da ekstremne vremenske prilike budu česte u narednim godinama, a stručnjaci upozoravaju da ćemo za njih morati ozbiljno da se pripremimo.
– Moramo da poboljšamo naše zgrade, otvorene prostore, gradove kako bi bili otporniji na klimatske promene – rekla je Lamija Mesari-Beker, profesorka inženjeringa na Univerzitetu u Zigenu.
Preuzeto: 24sedam
