Nije uvek lako razlikovati normalne znakove starenja i potencijalne signale upozorenja o kognitivnom opadanju. Ali budući da ne postoji lek za bolesti kao što su Alchajmerova bolest, demencija Levijevih tela i vaskularna demencija, ključno je rano ih primetiti.
1. Problemi u obavljanju svakodnevnih zadataka
– Većina nas u ranijim godinama, pre nego što dođe do bilo kakvog kognitivnog opadanja, obavlja svoju dnevnu rutinu automatski bez malo razmišljanja – kaže Bil Koen, sertifikovani viši savetnik.
Ovi poslovi i navike mogu uključivati aktivnosti kao što su pranje veša, oblačenje ili kuvanje. Ali “čest simptom, posebno Alchajmerove bolesti, je nemogućnost obavljanja svakodnevnih zadataka”, kaže Koen. A ponekad je kombinacija fizičkih izazova i gubitka pamćenja, konfuzija koja svakodnevne zadatke može učiniti “teškim ili opasnim”
2. Poteškoće u pamćenju
Neki gubitak pamćenja je tipičan kako ljudi stare.
– Skoro 40 odsto nas će doživeti neki oblik gubitka pamćenja nakon što napunimo 65 godina – objašnjavaju iz Alchajmerovog društva i napominju:
– Uglavnom, naš gubitak pamćenja je dovoljno blag da i dalje možemo da živimo svoj svakodnevni život bez prekida.
Udruženje za Alchajmerovu bolest navodi neke primere gubitka pamćenja koji bi mogli da signaliziraju demenciju, uključujući “zaboravljanje važnih datuma ili događaja, postavljanje istih pitanja iznova i iznova i sve više potrebe da se oslanjamo na pomoćne memorije (naprimer, beleške ili elektronske uređaje) ili članove porodice za stvari sa kojima su se nekada sami snalazili”.
3. Apatija
Studija iz jula 2019. koju je objavio ScienceDaily pokazala je da je 45 odsto pacijenata sa Alchajmerom ispoljilo suptilni rani simptom: apatiju.
– Ako osoba ima apatiju, ona će imati malo ili nimalo motivacije da radi stvari koje bi obično smatrale smislenim i vrednim – kažu iz Alchajmerovog društva, koje primećuje da je apatija kod pacijenata sa demencijom, često posledica oštećenja prednjih režnjeva mozga.
Ovaj deo mozga kontroliše našu motivaciju, planiranje i redosled zadataka.
4. Promene finansijskih navika
Iako suptilan, način na koji osoba upravlja svojim finansijama može biti rani znak upozorenja za bolesti koje uzrokuju kognitivni pad.
Koegzistirajući simptomi demencije, kao što su gubitak pamćenja i kognitivni problemi “mogu dovesti do toga da ljudi sa demencijom imaju problema sa rukovanjem novcem i plaćanjem računa”, kaže Nacionalni institut za starenje.
– Ponovljene finansijske greške mogu biti rani znak bolesti.
5. Promene u higijenskim navikama
Uobičajeni rani znak demencije je promena navika kao što su oralna higijena, kupanje ili češljanje kose.
– Vremenom, pacijenti sa demencijom počinju da zanemaruju jednostavne aspekte lične higijene, ne uspevaju da se kupaju ili peru zube redovno – kaže psiholog Kiston Helt, dodajući da takođe mogu “prestati da čiste dom i počnu da gomilaju nered”.
Ovo može imati mnoge negativne posledice.
– Ako se pacijenti ne sete da operu zube, oralna higijena bi bila štetna i mogla bi dovesti do gingivitisa ili drugih parodontalnih problema – upozorava Koen i dodaje:
– Ako ne koriste odgovarajuće metode toaleta, podložni su infekcijama urinarnog trakta, koje mogu pogoršati probleme demencije.
6. Poteškoće u vožnji
Problemi sa vožnjom takođe mogu biti rani znak demencije, kaže Koen – a to može biti opasno i za druge.
– Vozač sa demencijom možda neće moći brzo da reaguje kada se suoči sa iznenađenjem na putu – upozorava Nacionalni institut za starenje.
– Neko bi mogao da bude povređen ili da pogine. Ako se vreme reakcije osobe ili sposobnost fokusiranja uspore, morate je zaustaviti da vozi – kažu stručnjaci.
Zznakovi upozorenja, da je vreme da prestanete da vozite uključuju “dugo vremena da obavite jednostavan zadatak i ne možete da objasnite zašto, što može ukazivati da se osoba izgubila; zbunjivanje kod pedala kočnice i gasa; i komentare prijatelja i komšija o vožnji.
