Šezdesetogodišnji Boris Nadeždin koji otvoreno priznaje da mu “nedostaje harizme i petlje”, pojavio se kao malo verovatni antiratni kandidat za predsednika Rusije koji je spreman da se suprotstavi Vladimiru Putinu na predstojećim izborima u martu.
Boris Nadeždin čije prezime potiče od ruske reči za nadu je lokalni zakonodavac i bivši birokrata koji je postao akademik. Sada se kandiduje u nameri da postane sledeći predsednik Rusije na izborima u martu.
Do sada su ga podržali supruga zatvorenog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, prognani oligarh Mihail Hodorkovski i Jekaterina Duncova, bivša regionalna poslanica za koju se verovalo da će biti glavni antiratni kandidat pre nego što je Kremlj odbacio njenu priajvu zbog navodnih tehničkih grešaka u papirologiji.
Pažnju javnosti privukao je otvoreno pozivajući na završetak rata u Ukrajini, kraj mobilizacije ruskih muškaraca za vojsku i početak dijaloga sa Zapadom. Takođe je kritikovao represiju u zemlji nad LGBTQ+ aktivistima.
“Moj cilj je da promenim Rusiju”, rekao je Nadeždin za BBC u nedavnom intervjuu. “Možda neću biti predsednik 17. marta, ali bi trebalo da imam najbolji mogući rezultat. Moj prvi zadatak biće da zaustavim sukob sa Ukrajinom, a zatim da obnovim normalne odnose između Rusije i zapadne zajednice”
On je na svom sajtu naveo da je Putin “napravio fatalnu grešku kada je pokrenuo ‘specijalnu vojnu operaciju'” u Ukrajini.
“Nijedan od deklarisanih ciljeva nije ispunjen. I malo je verovatno da će oni biti ispunjeni bez nanošenja velike štete privredi i zadavanja nepopravljivog udara ruskoj demografiji”, naveo je Nadeždin na svom sajtu.
Podrška i na -40°C
Nadeždin se inače kandiduje ispred Partije građanske inicijative, stranke koja nije zastupljena u parlamentu. Kako bi se kandidovao mora da prikupi preko 100.000 potpisa. Ne može imati više od 2.500 iz svakog od desetina regiona najveće države na svetu, što gda sprečava da prikupi glasove samo iz većih, naprednijih gradova.
Nadeždinov tim kaže da je on već premašio sto hiljada potpisa, ali to ostaje da se potvrdi do kraja dana. Sve i da je prikupio dovoljan broj potpisa, ni to nije garancija da će mu biti dozvoljeno da se kandiduje.
Video-snimci na mrežama prikazuju redove Nadeždinovih pristalica ne samo u Moskvi i Sankt Peterburbu, već i u Krasnodaru na jugu, Saratovu i Voronježu na jugozapadu, ali i u Jekaterinburgu.
Čak i u gradu Jakutsku na Dalekom istoku, 450 kilometara južno od Arktičkog kruga, Nadeždinov tim je saopštio da je oko 400 ljudi dnevno podnosilo temperature koje su padale na -40°C da bi potpisali peticiju.
“Većina mojih pristalica je prilično mlada, između 20 i 30 godina. Ali, imam i pristalice među starijim ljudima. Najstarija osoba koja mi je dala svoj potpis bila je žena rođena u Orlu 1936. godine”, rekao je on za DW.
Dodao je da je mlađim generacijama posebno važno da se zalažu za svoja uverenja, da prostetuju i izbegnu uvlačenje u ruski rat u Ukrajini. I upravo oni su Nadeždinova potencijalna izborna baza.
Vladimir Putin koji se kandiduje kao nezavisni kandiat, a ne kao kandidat vladajuće partije Jedinstvene Rusije, do sada je prikupio preko tri miliona potpisa.
Popularnost iznenadila i Kremlj?
Neki analitičaru kažću da je nalet podrške Nadeždinu iznenadio čak i Kremlj, iako je Putinov portparol Dmitrij Peskov u četvrtak rekao da ga “ne vide kao rivala”.
Drugi kažu da je on projekat Kremlja koji je osmišljen da pruži lažni legitimitet predstojećim predsedničkim izborima. Da je bio prava pretnja, kažu, Kremlj bi ga već uhapsio.
Kritičari ukazuju na njegov rad devedesetih godina prošlog veka kao pomoćnika Sergeja Kirijenka, premijera pod Borisom Jeljcinom koji je sada šef Putinovog kabineta, kao sumnjiv, iako je Nadeždin takođe bio saradnik Borisa Nemstova, dugogodišnjeg Putinovog kritičara koji je ubijen ispred Kremlja 2015.
U nedavnom intervjuu za CNN, Nadeždin je rekao da “ne zna zašto još uvek nije uhapšen”.
Tri dana nakon što je Putin najavio svoju nameru da se kandiduje, njegov zatvorski rival Navaljni proglašen je nestalim. Zapravo se ispostavilo da je prebačen u drugi zatvor iako informacije o tome nisu bile dostupne.
Igoru Girkinu, proratnom ultranacionalisti koji je izjavio da namerava da ospori Putina za predsednika, produžen je pritvor pred suđenje na dan raspisivanja izbora.
Od tada je osuđen na četiri godine zatvora pod optužbom za ekstremizam nakon što je pozvao Putina da prenese vlast “nekome ko je zaista sposoban i odgovoran” da vodi rat u Ukrajini.
