Prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj u nedelju obeležen je visokim odzivom i rekordno dobrim rezultatom za desničarsku partiju Nacionalno okupljanje (NR).
Od 49,5 miliona birača, na glasanje je izašlo skoro 67 odsto, što je izlaznost kakva nije viđena još od kasnih devedesetih. Nacionalno okupljanje osvojilo je 33 odsto glasova i nakon drugog kruga mogla bi da postane stranka koja dominira Narodnom skupštinom i preuzima kontrolu nad francuskom vladom.
Koga su ove stranke uspele da privuku?
Kako su glasali mladi?
Prema podacima Ipsosa, koji je anketirao više od 10.200 birača u danima koji su prethodili prvom krugu, Nacionalno okupljanje je obezbedilo najviše glasova u svim starosnim grupama osim kod osoba mlađih od 34 i starijih od 70 godina.
“Jedan od ključeva uspeha Emanuela Makrona bio je da privuče mlade ljude u 2017. godini, pre svega zato što je oličavao oblik političke i generacijske obnove. Ali on je ostario i, iznad svega, sada postoji mnogo mlađa inkarnacija od njega, Žordan Bardela”, rekao je za Euronews Frederik Mišo, zamenik generalnog direktora agencije OpinionWay.
Desničarska stranka zauzela je drugo mesto u glasanju mladih, obezbedivši oko trećinu glasova u starosnim grupama 18 do 24 i od 25 do 34 godine.
Bardela ima mnogo pratilaca na društvenim mrežama, posebno na TikToku, gde je verovatnije da će ga videti, a on deli nasumične misli u video snimcima “iza kulisa”.
Glasanje prema stanju u novčaniku
Prema Ipsosu, većina (54 odsto) ljudi koji se identifikuju da su u “nepovoljnom položaju” u velikoj meri podržava Nacionalno okupljanje. Stranka desnice takođe je obezbedila najveći udeo glasova “narodne” klase (38%), sa tri procentna poena ispred levičarske koalicije.
Većina glasača koji su rekli da jedva sastavljaju kraj s krajem ili se oslanjaju na ušteđevinu i/ili kredite da bi preživeli (41% i 46%) takođe je podržala RN ispred njegovih levičarskih rivala.
Makron takođe nije neoštećen jer je bio Olandov savetnik na početku mandata pre nego što je proveo dve godine kao ministar ekonomije.
Njegova politika od kada je preuzeo vlast uglavnom je viđena kao nastavak rada koji je započeo u ministarstvu reformama koje imaju za cilj smanjenje birokratije za preduzeća, pomeranje starosne granice za penziju i ukidanje poreza na bogatstvo.
Ovo je učinilo levičarsko biračko telo prijemčivijim za poruke RN-a “koje je moglo da govori o kupovnoj moći, o svojim svakodnevnim brigama, posebno u pogledu bezbednosti”, rekao je Mišo.
Protestno glasanje
Nije iznenađujuće da je većina glasača koji se izjašnjavaju kao zadovoljni ili veoma zadovoljni Makronom glasala za njegovu centrističku koaliciju, pokazalo je istraživanje Ipsosa.
Ali trećina onih koji su rekli da su nezadovoljni njime favorizovala je NFP, dok je većina (53%) onih koji su se osećali veoma nezadovoljnim izabrala RN.
Dakle, da li su ljudi protestovali i stoga glasali za RN ili glasali da ih podrže?
