Anvar Ibrahim, koji je od studenstkih dana želeo da dođe na čelo države, konačno je, posle dva boravka u zatvoru, u 75. godini, postao premijer Malezije.
Prerastavši tokom decenija bavljenja politikom u ikonu demokratije, u prvim rečima nakon što je položio zakletvu u četvrtak on je jasno stavio do znanja da ne namerava da se zadržava na podelama iz prošlosti, već da se fokusira na budućnost, sa kabinetom koji će uključivati njegove bivše političke neprijatelje.
– Ovo je vlada nacionalnog jedinstva i svi su dobrodošli, pod uslovom da prihvate osnovna pravila: dobro upravljanje, bez korupcije, i Maleziju za sve Malezijce – rekao je Anvar, obećavajući da će izlečiti rasno podeljenu naciju, boriti se protiv korupcije i oživeti ekonomiju, koja se i dalje bori da se oporavi od pandemije.
Niko neće da bude marginalizovan pod mojom administracijom – obećao je on.
Anvarovo imenovanje dolazi skoro nedelju dana nakon burnih opštih izbora koji su rezultirali prvim neizvesnim sastavom parlamenta u istoriji Malezije.
Njegova reformistička i multietnička koalicija Pakatan Harapan (Savez nade) osvojila je najviše mesta na prošlonedeljnim izborima, 82, ali nije uspela da dobije prostu većinu potrebnu za formiranje vlade, što znači da je Anvar mogao da bude imenovan samo nakon intervencije malezijskog kralja.
Posmatrači tvrde da će mu biti posebno problematično ako bude pokušao da premosti podele zbog kojih je imenovan za četvrtog premijera od 2018. godine, kada je na izborima koalicija Barisan Nasional (Nacionalni front) zbačena s vlasti prvi put od nezavisnosti, usled besa naroda zbog više milijardi dolara vrednog finansijskog skandala u državnom investicionom fondu.
– Ovo je bio daleko najfragmentiraniji, najnestabilniji i najopasniji period u malezijskoj politici. Iako mnogi pozdravljaju imenovanje progresivnog i reformističkog kandidata, to neće označiti kraj problema – rekao je politički komentator Ej Sun Oh.
– Političke prepirke i sukobi i dalje će se nastaviti, a Anvar ima zadatak da zaleči duboke rane i jaz između naprednjaka i konzervativaca – dodao je on.
Uspon i sukob sa mentorom
Rođen 10. avgusta 1947. na ostrvu Penang, Anvar je započeo svoju političku karijeru kao studentski aktivista koji je vodio različite muslimanske omladinske grupe u Kuala Lumpuru. U jednom trenutku je uhapšen zbog svoje uloge u vođenju demonstracija protiv ruralnog siromaštva i gladi.
Godinama kasnije iznenadio je mnoge tako što je krenuo u mejnstrim politiku, pridruživši se malajskoj nacionalističkoj partiji UMNO (Nacionalna organizacija ujedinjenih Malaja), koju je predvodio tadašnji premijer Mahatir Muhamed – čovek koji će postati i Anvarov mentor i neprijatelj.
Anvarov uspon unutar stranke bio je brz i on je uzdignut na razne visoke ministarske pozicije, postavši potpredsednik vlade 1993.
U ovom trenutku se očekivalo da će Anvar naslediti Mahatira, ali su njih dvojica počeli da se sukobljavaju oko raznih pitanja, uključujući korupciju i ekonomiju.
Tenzije su se dodatno zaoštrile kako je azijska finansijska kriza 1997. pogodila zemlju, a 1998. Anvar je otpušten iz Mahatirovog kabineta i izbačen iz UMNO.
Zatim je počeo da vodi javne proteste protiv Mahatira, što je potez koji je signalizirao početak novog prodemokratskog pokreta.
Pad sa vlasti i dva boravka u zatvoru
Iste godine Anvar je uhapšen i pritvoren bez suđenja, a optužen je za korupciju i sodomiju. Čak i ako je sporazumna, sodomija je krivično delo za koje se u Maleziji, zemlji sa muslimanskom većinom, može dobiti kazna i do 20 godina zatvora.
On je uvek oštro negirao optužbe, tvrdeći da su politički motivisane, ali su one svakako naškodile njegovoj političkoj karijeri.
Njegovo kasnije zatvaranje izazvalo je nasilne ulične proteste, a pristalice su upoređivale njegovu sudbinu sa situacijom Nelsona Mandele.
Prvu presudu sud je poništio 2004, godinu dana nakon što je dvostruki lider Mahatir prvi put napustio funkciju, ali to nije bio poslednji put da se Anvar našao iza rešetaka.
Nakon što se vratio kao opoziciona ličnost, protiv njega je izneseno više optužbi za sodomiju, pa se, nakon dugotrajne sudske bitke koja se vodila nekoliko godna, vratio u zatvor 2014.
Ono što se zatim dogodilo možda je jedan od najznačajnijih preokreta u političkoj istoriji zemlje.
Dok je Anvar još bio iza rešetaka, on i Mahatir su udružili snage za izbore 2018. u pokušaju da svrgnu vladu Nadžiba Razaka, čija je administracija bila umešana u korupcionaški skandal oko državnog investicionog fonda „1 Malaisia Development Berhad” (1MDB).
U okviru predizbornih obećanja Mahatir je obećao da će, ukoliko uspeju, osloboditi Anvara i da će se povući kako bi mu ustupio mesto nakon nekoliko godina na vlasti. Mahatir se držao prvog obećanja, pa je Anvar oslobođen kraljevskim pomilovanjem ubrzo nakon izbora, ali je odustao od drugog, što je dovelo do ponovne podele između njihovih pristalica i do zastoja koji je od tada pratio sve pokušaje da se formira stabilna vlada.
Vladavina puna izazova
Među prvim obećanjima koja je dao kao novi premijer Malezije, Anvar je rekao da „neće uzimati“ platu u znak solidarnosti sa Malezijcima koji se bore sa rastućim troškovima života.
Takođe je obećao da će pomoći zemlji da prihvati multikulturalizam.
Malezija se dugo pridržavala politike institucionalizovane afirmativne akcije favorizujući etničku malajsku većinu u odnosu na njenu velike manjine – kinesko-malezijsku i indijsko-malezijsku.
Prevazilaženje decenija polarizacije oko rase, religije i reformi u naciji sa većinskim muslimanskim stanovništvom neće biti lako – ne samo zato što stručnjaci ne isključuju pokušaje rivala u njegovoj novoj vladi da sabotiraju njegovo vođstvo.
Dok će dve trećine Anvarovog kabineta činiti članovi njegove reformističke koalicije Savez nade, u znak nacionalnog jedinstva on se složio da preostale funkcije dodeli članovima regionalne partije Gabungan Rakiat Sabah (Narodni savez Sabaha) i, što još više iznenađuje, predstavnicima koalicije Nacionalni front, koja uključuje nekoliko političara UMNO-a koje je on dugo poukšavao da svrgne.
– On ulazi u veoma neugodan politički savez u fragmentiranom pejzažu. Nedavni izborni rezultati samo su pokazali koliko je zemlja podeljena – rekao je Oh.
– On sada ima težak posao usmeravanja i balansiranja progresivnih sektora sa konzervativnim verskim snagama – dodao je politički komentator.
Na međunarodnom nivou grupe za ljudska prava pozdravile su Anvarovo imenovanje i njegovo obećanje da će dati prioritet ljudskim pravima i demokratiji.
Ovo je lider koji je lično pretrpeo ogromne politički motivisane nepravde – rekao je Fil Robertson, zamenik direktora Hjuman rajts voča za Aziju.
Robertson je istakao da se grupa za prava nada da će Anvar „uvesti reforme u zakone i propise koji su korišćeni u prošlosti da kriminalizuju mirno ostvarivanje građanskih i političkih prava“, ukazujući na pitanja kao što su diskriminacija transrodnih i gej zajednica, tretman radnika migranata i dečji brakovi i zakoni o izbeglicama.
– Nadamo se da su pouke izvučene iz prethodne vlade Saveza nade, koja je posrnula nakon dve godine na vlasti. Nadamo se da će Anvar ići napred sa svojom vizijom, prepoznati da je izabran da deluje u skladu sa svojim programima i politikama i da će implementirati svoj mandat – rekao je Robertson.
Na domaćem planu, bar za sada, slavljeničko raspoloženje se nastavlja usred optimizma da bi godine političkog haosa i neizvesnosti mogle konačno da ostanu u prošlosti.
– Malajci se mogu nadati da će nesloga koja rizikuje da izmakne kontroli sada izgubiti malo kiseonika ili da barem neće dolaziti od tvrdokornih nacionalista unutar UMNO-a. Za razliku od Mahatira, mogu da vidim kako Anvar politike tranzicije distancira od rase – rekao je malezijski novinar Amirul Ruslan.
Opisujući Anvarovu novu vladu, koju čine bivši neprijatelji, kao konstrukciju „bez presedana“, dodao je: „Anvar je pravi čovek za našu podeljenu zemlju.“
