“Badem majka” je trend koji je postao viralan na društvenim mrežama i o kojem se u poslednje vreme puno govori na TikToku, a potiče od jedne poznate ličnosti, bivše manekenke Jolande Hadid. U javnosti je ponovo isplivao snimak na kojem Jolanda razgovara sa svojom ćerkom Điđi Hadid, tada tinejdžerkom, a danas uspešnim modelom. Devojčica se požalila svojoj majci Jolandi da se oseća loše i malaksalo jer je previše gladna: “Pojela sam samo pola badema”, a Jolanda je savetovala da uzme još par badema i da ih dobro sažvaće. Kasnije je objasnila da su njene reči jednostavno izvučene iz konteksta. Ali termin “badem mame” već je zaživeo među korisnicima društvenih mreža.
Od tada mnogi, sada već odrasli ljudi, pričaju na društvenim mrežama da su kroz slična iskustva u detinjstvu prolazili sa svojim majkama, kako su često bili kritikovani zbog težine, merio im se svaki gram hrane koji unesu, majke su imale strah da će ćerke biti gojazne, a mnogi od njih istilču da su se borili sa ozbiljnim poremećajem ishrane i u odraslom dobu. Na snimku odrasla deca se sećaju majčinih stavova i tužnih posledica takvog vaspitanja, a postoje i snimci na kojima bivše “badem majke” govore kako su pogrešile i da nikada ne bi ponovoile takav odnos sa decom.
Stručnjaci ističu da se ovo dešava kada žene koje su opsednute niskokaloričnom dijetom i nezdravom mršavošću, projektuju svoje strahove na dete, ograničavajući ga u hrani, ulivajući strah da nikada ne sme da jede više od dozvoljenog ili da pojede pogrešnu stvar. Za takvu majku, lepota i uspeh deteta zavise od njegove težine. Istovremeno, njen sopstveni izgled ne ispunjava fiktivne standarde, pa je ona sama uvek u potrazi za idealom i navikava dete na takvo ponašanje.
Kako su naveli u raznim iskustvima na društvenim mrežama, neke mame kritikuju izgled dece, zabranjuju određene namirnice i traže kontrolu unosa kalorija, dok neke ne ograničavaju ishranu, već sopstvenim primerom pokazuju nezdrave stavove. Ćerka koja vidi da je njena majka stalno nezadovoljna svojim telom ponoviće ovaj obrazac u budućnosti. Za nekoga je mršavost standard lepote, ali kakva god da je motivacija, takvo vaspitanje, po pravilu, ne prolazi bez velikih posledica.
Najčešće posledice su usvajanje loših navika u ishrani koje roditelji nameću deci, a samim tim dolazi do poremećaja u ishrani, opsednutost brojevima na vagi, viškom kilograma, anksioznosti, depresija i mnogo drugih psihičkih i fizičkih zdravstvenih problema.
“Badem majke” možete lako da prepoznate po sledećim frazama i stavovima:
“Ugojiti se je lako, izgubiti težinu je teško.”
“Zabranjeno ti je da unosiš bilo koji šećer.”
“Gladan si? Popij malo vode.”
“Kakvu tortu hoćeš, pogledaj se u ogledalo.”
“Nije to glad, samo ti je dosadno.”
“Ugoji se, niko se neće sa tobom družiti.”
“Kako možeš da se tako zapustiš!” (o gojaznim ljudima)
“Jesi li siguran da želiš voće?”
“Znate li koliko kalorija ima u ovom komadu torte?”
“Gojazni ljudi ne vode računa o sebi, zato i izgledaju tako.”
“Hitno moraš da kreneš na dijetu, pogledaj se!”
“Pogledaj kako si debeo/debela.”
Jedna korisnica TikToka po imenu dr Karla koja je pedijatar istakla je – “Ovo je zaista zabrinjavajući trend. Zaista je štetan…ukorenjen je u kulturi ishrane, internalizovanoj pristrasnosti, fobiji od masti, projekciji, potrazi za privilegijama, a ne zdravlju.”
Stručnjaci ističu da se navike vezane za zdravu ishranu stiču u kući tokom detinjstva i uključuje mnogo više od onoga što je na “etiketi” namirnica ili broja kalorija. Da bi promovisali ove navike, stručnjaci predlažu roditeljima:
Izbegavajte striktno ograničavanje određene hrane – Označavanje određene hrane kao što je povrće “dobro” i kolačići “loše” može naterati decu da se osećaju kao da ih njihove navike u ishrani definišu kao “dobre” ili “loše”. Umesto da kažete “jedi šargarepu”, pokušajte da kažete “narandžasta hrana jača imunitet i daje ti snagu”. Da li vaše dete želi kolačić? Pokušajte: “Šećer vam daje energiju, ali kolačići nisu na meniju večeras. Možemo ih imati sutra. Koju vrstu želiš da napravimo?” I naravno, možete detetu napraviti kolač u zdravijoj varijanti.
Ne preterujte sa merenjem detetove težine – Opsesivno fokusiranje na broj na vagi može izazvati poremećaje u ishrani. Umesto težine, pokušajte da pomognete svom detetu da se fokusira na to kako mu kretanje i jedenje ribe i povrća daje više energije i oslobađa endorfine.
Uključite mališane u pripremu obroka – Stručnjaci kažu da su deca koja pomažu u kuvanju i pečenju manje izbirljiva. Ova aktivnost im pomaže da nauče više o sastojcima i osnažuje ih da pomognu – i to može biti iskustvo povezivanja.
Stručnjaci sugerišu da je važno da sami budemo uzori svojoj deci kada je reč o ishrani, kao što je jedenje zdravih proizvoda i proteina, kao i poslastica ovde ili tamo, vežbanje – takođe može pomoći detetu da izgradi zaista zdrave i održive navike u ishrani.
Ako ste zabrinuti zbog navika u ishrani vašeg deteta, razgovarajte sa lekarom.
