Popularnost nemačkog kancelara Olafa Šolca dostiglo je novu najnižu lestvicu od samo 18 odsto, prema podacima nedavne ankete Međutim, kada su u pitanju evropski lideri – Šolc nije usamljen.
Šolcova popularnost je među najnižim ikada zabeleženim među nemačkim liderima i iznosi samo 18 odsto, prema anketi koju je objavio Infratest Dimap.
Iako je Šolcova popularnost izuzetno niska, drugi evropski lideri ne stoje mnogo bolje, pri čemu mnoga od najprepoznatljivijih lica na kontinentu imaju niske ocene, prema dostupnim podacima iz anketa prikupljenih tokom protekla tri meseca u njihovim zemljama.
Zašto su Evropljani nezadovoljni svojim liderima?
Iako je mera popularnosti svakog lidera često rezultat okolnosti u njegovoj zemlji, Jan Kjubik, direktor Škole slovenskih i istočnoevropskih nauka na Univerzitetu u Londonu rekao je za Euronews da opšti osećaj razočaranja zbog “političkog stanja” može biti odgovoran za generalno niske ocene lidera u Evropi.
“Postoji opipljiv osećaj malaksalosti uzrokovan percepijom da svet nije u dobrom stanju i da niko ne zna kako da poboljša situaciju”, rekao je Kjubik, dodajući da Evropa takođe ima manjak “pozitivnih vizionara” u svom političkom pejzažu, koji je obeležen sa dva velika rata i sve većom popularnošću ekstremne desnice.
Međutim, neki lideri mogu odahnuti jer njihove ocene popularnosti nisu mnogo niže od onih koje su imali njihovi prethodnici.
Kjubik navodi da je poverenje u poljskog premijera Donalda Tuska postepeno opadalo otkako je preuzeo dužnost. Međutim, do sada, nepovoljno mišljenje o njemu nije tako visoko kao što je bilo za vođu bivše vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) i Tuskovog glavnog političkog rivala Jaroslava Kačinjskog.
Prema Kjubiku, postepeno opadanje poverenja u Tuska može se objasniti sagledavanjem sve veće polarizacije u Poljskoj, kao i Tuskovim kontroverznim pokušajima da popravi štetu učinjenu demokratiji od strane njegovih desničarskih prethodnika iz PiS-a, što je proces koji podrazumeva suočavanje sa pravilima koje je uvela prethodna vlada Poljske.
“Spora i teško razumljiva kompleksnost ovog procesa rezultira sve većom percepijom da je vlada nesposobna”, rekao je Kjubik.
Francuski predsednik Emanuel Makron, čija je poslednja ocena iznosila samo 30 odsto, takođe nije sam u svojoj nepopularnosti unutar Francuske, gde su lideri istorijski često bili nepopularni. Godine 2016, bivši francuski predsednik Fransoa Oland je dobio samo četiri odsto podrške.
“To mu je išlo u korist kada je bio nov, sada mu to ide na štetu. Pogotovo u trenutku kada je sve više izolovan, čak i unutar svog političkog okruženja”, rekao je Valentin.
Što se tiče Šolca, nedostatak prisustnosti na javnoj sceni često se navodi kao razlog njegove nepopularnosti.
“Mnogim ljudima nedostaje na javnoj sceni, gde bi objasnio odluke i politike savezne vlade glasačima. Takođe se čini da nije vrlo responzivan na javne zahteve”, objasnio je Antonios Suris, politički analitičar na Univerzitetu Freie u Berlinu.
