Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, je slobodan čovek. Ta vest odjeknula je svetskim medijima nakon što je on sklopio dogovor o priznanju krivice za pribavljanje i objavljivanje vojnih tajnih dokumenata SAD, nakon čega mu nije izrečena nova zatvorska kazna. Reč je o komplikovanom slučaju, a analitičari ocenjuju da je ključno bilo dogovaranje australijske vlade i Vašingtona.
Asanž napustio zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem. U pitanju je zatvor Belmarš u Engleskoj. U njemu je proveo 1901 dan, a kada govorimo o uslovima, bio je u ćeliji koja je veličine 2 puta 3 metra, takođe je 23 sata dnevno bio izolovan. Sada je konačno mogao da se sastane sa suprugom, ali i da vidi svoju decu koja svoga oca poznaju samo iza rešetaka.
Stela Asanž, advokatica i njegova supruga sa kojom se venčao u zatvoru, na društvene mreže je postavila fotografiju sa natpisom “kuća”, a dobrodošlicu mu je poželeo i australijski premijer.
Ona je istakla da je ovo velika tema u oblasti novinarstva i rekla da se nada da novinari, urednici i izdavači shvataju opasnost od američkog slučaja, koji je obezbedio osudu za prikupljanje vesti i objavljivanje istinitih informacija za koje javnost zaslužuje da zna i da ima informacije o tome, kako je navela.
O ovoj temi su se oglasili i “Reporteri bez granica” koji su postavili fotografiju “Slobodan Asanž” i smatraju da je oslobođenje Asanža nakon 14 godina veoma velika pobeda.
“Ovo je pobeda novinarstva i slobode štampe za šta se RSF bori od samog početka. Bilo je vreme za oslobođenje Asanža”, napisali su oni u objavi.
🔴Le fondateur de WikiLeaks Julian Assange est libre ! Nous sommes extrêmement soulagés que ces poursuites aient enfin pris fin. C’est une victoire pour le journalisme et la liberté de la presse, pour laquelle RSF s’est battue depuis le début. Il était temps de #libérerAssange ! pic.twitter.com/unUapijLZz
— RSF (@RSF_inter) June 25, 2024
Podsećamo, Vikiliks, medijska organizacija koju je osnovao Asanž, objavila je stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku. Brojne tajne dokumente je sadržao upravo taj paket koji je imao Vikiliks, što je najveći bezbednosni incident i skandal te vrste u Americi.
U brojnim reakcijama na društvenim mrežama, ističu se one na društvenoj mreži “X”, na kojoj je jedan od korisnika objavio video snimak koji je bio okidač za pravni progon Asanža, a na kojem se navodno vidi ratni zločin američkih trupa u Iraku, koje su iz helikoptera pucali po civilima.
13 years ago, Assange released a video testifying to American war crimes in Iraq.
In the video, troops fire on Iraqi civilians. Journalists Said Chmag and Namir Nur-Eldin were shot dead from an Apache helicopter. Several other civilians are killed the chuckles 😡 pic.twitter.com/KQ6d7ckCjT
— Shannon Crawford (@shae33172) April 7, 2023
Video je nastao 2007. godine u Iraku kada je američki helikopter pucao na iračke civile, ubio ih desetak, među njima i dva Rojtersova novinara i upravo taj snimak je 2010. u sklopu tih dokumenata objavljen.
O ovom slučaju za Euronews Srbija je govorio Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije koji je istakao da je ključno za oslabađanje bio dogovor Australije i SAD o uslovima priznanja krivice prema kojima bi nakon potpisanog priznanja Asanž praktično bio oslobođen iz zatvora.
Igrutinović: Ključna stvar u oslobađanju je dogovor australijske vlade i Vašingtona
Komplikovani slučaj je zahtevao angažman australijske i američke ambasade kako bi se završila saga u slučaju “Asanž”, smatra Milan Igrutinović.
“Čini se da je ključna stvar bila zapravo dogovor australijske vlade i Vašingtona poslednjih meseci oko tog slučaja. Desilo se da su se sklopile kockice, on je optužen još u Obamino vreme, hapšen je pod onim optužbama za silovanje jedne žene iz Švedske, pa je to bilo povučeno dok je on bio u ekvadorskoj ambasadi, pa je onda tužen od strane SAD u vreme Trampovog mandata, prosto politički te dve strane nisu bili zainteresovane za dogovor koji bi rezultovao njegovim puštanjem ili zatvorom ili nekom minimalnom zatvorskom kaznom koja bi već ukalkulisala to što je on proveo u britanskom zatvoru dovoljno godina”, ističe Igrutinović i smatra da su se baš sada okolnosti promenile, što je dovelo do ovakve odluke.
“Sada su se ipak okolnosti promenile i na neki način njegovo zatočeništvo je bilo suštinski politička šteta za SAD, za Britaniju, donekle i za Australiju i činjenica je da je većina ljudi sa strane koja je gledala bila na njegovoj strani, smatrajući da nije kriv. Prvo, ljudi vole da se otkrivaju razne afere, da se otkrivaju razni tajni dokumenti, a to je, kažem, dragoceno svedočanstvo za javnost, desilo se da su to američki dokumenti, nije ih on ukrao, njemu su ti dokumenti bili dostavljeni, oni su samo uradili određeni uređivački postupak, prvo su razotkrili one zločine prema iračkim civilima, što jeste stvar koju javnost u suštini mora da zna, i na upite Vikiliksa i organizacije da prema američkom Stejt departmentu kaže: ‘Pa dobro, koje smo mi to tačno američke života ugrozili?’, jer je to bilo u stavkama optužbe, nikad nisu dobili praktičan potpuno odgovor”, ukazuje Igrutinović.
Đurović: Reč jeste o političkom dogovoru, ali nema dokaza da je u pitanju populistički potez u predizbornoj kampanji
O političkom aspektu slučaja “Asanž” i reakcijama koje je oslobođanje izazvalo u Vašingtonu, za Euronews Srbije je govorila Jovana Đurović, novinarka Glasa Amerike.
Ona je istakla da nije bilo glasnih reakcija iz Vašingtona na oslobađanje, ali da je u jednom delu ovakav ishod bio očekivan.
“Nije bilo baš nekih glasnih reakcija. Jeste bilo neočekivano u smislu da se sve odigralo jako brzo, u nekoliko dana, ali ako pogledamo izjave Stele Asanž iz aprila ove godine, ona je čini mi se u intervjuu BBC rekla da se nada da će predsednik Bajden na kraju rešiti slučaj njenog supruga, Džulijana Asanža, naravno u njegovu korist, oslobađanjem, jer je on negde nagovestio sredinom aprila da će možda ispuniti taj zahtev Australije”, rekla je Đurovićeva i nastavila:
“Dakle, ključ jeste bio u tom političkom dogovoru i mi smo već sredinom aprila imali nagoveštaje da će tako nešto moći da se desi, naravno od strane Asanžove supruge, ne od strane zvaničnih američkih organa. I oni i ovoga puta nisu glasno reagovali, sve se odigralo jako brzo i maltene ono što smo videli ovde u medijima je bila neka faktografija, a kada je reč baš o pozadini, zašto je ovaj dogovor ovako postignut, nismo baš imali mnogo uvida u to”, navela je ona.
Da li je na ovakav ishod možda uticala predizborna godina i pokušaj jednog od kandidata da pridobije određene glasove birača, s obzirom na to da je optužnica podignuta za vreme mandata njegovog protivkandidata, Đurovićeva ističe da to ne znamo i ne možemo da potvrdimo zašto je baš u ovom trenutku doneta ovakva odluka.
“To ne znamo, ali na osnovu onoga o čemu mediji ovde pišu, opcija A bila bi taj politički dogovor sa Australijom, pokušaj Bajdena da sa australijskim premijerom Albanom održi dobre odnose, čak se i govori o tome da bi australijski premijer mogao da poseti Ameriku u julu. A druga opcija koju je Vašington post izneo u analizi govori o tome da je Vašington već imao uvida da će taj slučaj da se sruši, odnosno da će prosto da se sam zatvori, da je Sekretarijat za pravosuđe reagovao u tom smislu da je tužilaštvo, dakle u tom trenutku kada su videli da će slučaj svakako da bude okončan u korist Asanža, da su onda rešili da prosto ponude taj dogovor o priznanju krivice, njegovo oslobađenje, ali zaista nismo mogli da pročitamo niti čujemo ništa što je bilo u vezi sa predizbornom kampanjom u kontekstu oslobađanja Asanža”, rekla je Jovana Đurović, novinarka Glasa Amerike za Euronews Srbija.
