Poslednja tri dana Srbija plače i u svuda oko nas vladaju šok i neverica. Najpre se dogodila tragedija u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” kada je stradalo osmoro dece i jedan odrastao čovek, a potom se krvavi niz nastavio i sinoć u okolini Mladenovca kada je ponovo život izgubilo osmoro ljudi.
Počinioci ovih masovnih ubistava su dečak K. K. od svega trinaest godina i mladić U. B. (21). Maloletnik je prilikom hapšenja izgovorio rečenicu “Ja sam psihopata koji treba da se smiri”. I onda su se ljudi mahom zapitali kako na vreme prepoznati signale psihopatskog ponašanja, te koja je razlika između psihopata i sociopata.
Čak i mnogi psihijatri, forenzički psiholozi, kriminolozi, i policajci pogrešno koriste termin sociopata i psihopata. Možda je problem i u tome što se stručnjaci takođe ne slažu oko značajnih razlika između ova dva poremećaja—a oni koji se slažu da postoje razlike se često ne slažu oko toga kakve su to razlike.
Ipak, moguće je pronaći neke značajne karakteristike kod oba tipa. Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) definiše i sociopatiju i psihopatiju pod istom dijagnostičkom kategorijom—antisocijalni poremećaji ličnosti. Ovi poremećaji dele mnoge ponašajne crte, a to može voditi u zabunu.
Ključne karakteristike koje sociopate i psihopate dele su:
Nemar prema socijalnim normama i zakonima
Nemar prema pravima drugih
Nemogućnost osećanja kajanja i krivice
Tendencija ka nasilničkom i agresivnom ponašanju
A koje su to osobine koje su specifične za sociopate, a koje za psihopate?
Sociopate su često nervozni i veoma lako se iznerviraju. Oni su nasilni i skloni emotivnim pražnjenjima, uključujući i napade besa.
Češće su neobrazovani ili manje obrazovani, a žive na rubovima društva. Teško im je da zadrže stalan posao ili da se dugo zadrže na jednom mestu. Često je za sociopate teško, ali ne i nemoguće, da formiraju privrženost prema nekom drugom. Biće to svega nekoliko ljudi i to će biti veoma ograničena vezivanja. Kao pravilo, oni će imati probleme u odnosima.
U očima drugih, sociopate će izgledati uzbuđeno i poremećeno. A svako kriminalno delo koje počine, uključujuči i ubistvo, imaće tendenciju da bude slučajno i spontano, a ne temeljno planirano. I zbog svega ovoga navedenog, mnogo je lakše prepoznati sociopatu od psihopate.
Za psihopate su emocionalne veze nemoguće, a nisu sposobni ni za empatiju za druge. Često su agresivni i ponašaju se kao predatori. Sve ih to zabavlja i same objekte vide kao zabavu. Iako im nedostaje empatija, psihopate su često veoma šarmantni ljudi koji mogu da “razoružaju” sve u okolini svojim ponašanjem. Odlični su manipulatori i mogu lako da zadobiju poverenje drugih ljudi. Kako su inteligentni, oni uče da oponašaju osećanja, uprkos njihovoj nesposobnosti da ih zaista osećaju, i izgledaće normalno ljudima koji ne sumnjaju ili nisu sumnjičavi.
Psihopate su često veoma obrazovani ljudi i imaju stalne i stabilne poslove.
Neke psihopate su toliko dobri u manipulaciji da imaju porodice i druge dugotrajne odnose, a da njihova okolina nikada ne posumnja u njihovu pravu prirodu. I kada su u pitanju njihova krivična dela, pažljivo i do detalja sve isplaniraju. Čak u glavi imaju i rezervni plan.
Za razliku od sociopata, kriminalci koji su psihopate su hladni, smireni i usmereni na detalje. Iz perspektive policije, “hladnokrvna” priroda psihopata ih čini veoma efikasnim kriminalcima. Zbog svega toga ih je teže pronaći i identifikovati nego sociopate. Na žalost, može da bude veoma teško da znate kada vas je psihopatski predator označio kao žrtvu za izrabljivanje.
Takođe, sam uzrok ova dva poremećaja se razlikuje. Postoji pretpostavka da je psihopatija rezultat nasleđa (genetike), dok je sociopatija rezultat sredinskih faktora. Psihopatija je povezana sa fiziološkim nedostacima, koji su povezani sa nedovoljnim razvojem delova mozga koji su odgovorni za kontrolu impulsa i emocija.
Dok sa druge strane, sociopatija je više proizvod traume u detinjstvu ili fizičkog/emocionalnog zlostavljanja. Pošto se sociopatija pre uči nego što je urođena, sociopate su sposobni za empatiju u određenim okolnostima, i sa određenim osobama, ali ne sa nekim drugim.
Sem što je najopasnija od svih antisocijalnih poremećaja ličnosti psihopatija je i ređa od sociopatije, zato i ne iznenađuje što su mnoge serijske ubice, poput Teda Bundyja, Dennisa Radera i Johna Wayne Gacyja, bili psihopate bez osećaja kajanja. Procena je da skoro 50 odsto serijskih ubica su psihopate, piše Psychology Today.
