Neki naučnici se možda spore oko pitanja koja je optimalna dnevna doza joda za ljudski organizam, ali svi se slažu da je ovaj mineral apsolutno neophodan za zdravlje štitne žlezde, ali i jajnika, dojke, kao i prostate.
S druge strane, posledice nedostatka joda u organizmu naročito su ozbiljne za trudnice i decu. Stoga endokrinolozi svim budućim mamama preporučuju da se na početku trudnoće obavezno podvrgnu analizi nivoa joda u krvi jer i najmanji nedostatak ovog minerala u tom periodu može negativno da utiče na normalan razvoj ploda.
Uz to, jod štiti i od otrova kao što su flor i bromid i pomaže kod eliminisanja olova i žive iz organizma.
Na to ukazuju i rezultati istaživanja koje je nedavno sprovedeno na uzorku od 1000 žena. Ovi rezultati otkrivaju da blag ili umeren nedostatak joda tokom prvog tromesečja trudnoće, kada se razvija nervni sistem fetusa, kasnije može da prouzrokuje niži koeficijent inteligencije kod deteta.
Osim toga, najnovija naučna studija koja je objavljena u “Evropski dnevnik endokrinologije” otkriva jasnu vezu između ishrane bogate jodom tokom trudnoće i rađanja mališana sa boljim kognitivnim sposobnostima. Upravo zato trudnice, dojilje, novorođenčad i deca treba što češće da jedu ribu, mlečne proizvode i jaja, kao i da u ishrani koriste jodiranu so – ali ne više od pet grama dnevno za odrasle i dva do tri grama za decu, ističu stručnjaci.
Preuzeto: Yumama.com
