ODKB je hitro reagovao na poziv predsednika Tokajeva, a zapadne sile su odmah počele da šire dezinformacije o celoj akciji.
Mirovna misija Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) raspoređena je u Kazahstan dok se nacija borila da stavi pod kontrolu ulično nasilje do koga je došlo zbog protesta izazvanih drastičnim povećanjem cene goriva. Iako zapadni mediji tvrde da se iza ove misije kriju drugi planovi, njeni ciljevi i obim su više nego jasni.
Šta je zapravo ODKB?
Bezbednosni blok, koji se sastoji od šest bivših sovjetskih država – Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije, Rusije i Tadžikistana – formiran je 1992. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Pošto je Crvena armija otišla u istoriju, ODKB je preuzeo ulogu pružanja kolektivne bezbednosti svojim članicama.
Sedište bloka je u Moskvi, ali njime naizmenično predsedava lider svake zemlje članice, u okviru rotirajućeg predsedništva. Odluke se donose na osnovu konsenzusa. Učesnici svake godine održavaju zajedničke vojne vežbe i ne mogu biti deo drugih vojnih blokova, kao što je NATO predvođen Sjedinjenim Američkim Državama.
ODKB je ove nedelje rasporedio zajedničku mirovnu misiju u Kazahstan, a jedinice svake zemlje stigle su u ovu državu odvojeno u četvrtak i petak.
Zašto je kazahstanska vlada zatražila mirovne snage?
Predsednik Kasim Žomart Tokajev zatražio je u sredu pomoć ODKB-a pošto su zemlju zahvatili nasilni nemiri. On je rekao da je poziv u pomoć bio „prikladan i pravovremen“, insistirajući da se vlasti suočavaju ne samo sa demonstrantima, već i sa visoko organizovanom „terorističkom pretnjom“, čiji je cilj „podrivanje teritorijalnog integriteta“ Kazahstana.
Masovni protesti zasnovani na ekonomskim pritužbama počeli su u zemlji početkom nove godine, nakon naglog povećanja cena tečnog naftnog gasa. Uprkos vladinim ustupcima, ubrzo su ih naizgled preuzele grupe koje su zahtevale promenu režima, kao i grupe nasilnih izgrednika i pljačkaša. Činilo se da kazahstanski organi za sprovođenje zakona nisu u stanju da se izbore sa eskalacijom nasilja.
ODKB je prihvatio poziv u pomoć nekoliko sati nakon što ju je Tokajev zatražio. U sredu uveče aktuelni predsedavajući bloka, jermenski premijer Nikol Pašinjan, potvrdio je da će pomoć biti poslata.
Po kom osnovu je poslata vojska?
Prema članu 2 Ugovora o kolektivnoj bezbednosti: „U slučaju opasnosti po bezbednost, stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet jedne ili više država članica… države članice će odmah pokrenuti mehanizam zajedničkih konsultacija…” U međuvremenu, u članu 4 navodi se da će u slučaju takve pretnje „sve druge države članice na zahtev države članice odmah pružiti potrebnu pomoć, uključujući i vojnu pomoć“.
Kao odgovor na molbu predsednika Tokajeva, saveznici su održali hitne razgovore i zajednički se složili da je vojna intervencija (kao što je sadržano u odvojenom mirovnom sporazumu) opravdana, budući da tekući događaji u Kazahstanu zaista „predstavljaju stvarnu pretnju bezbednosti, stabilnosti i teritorijalnom integritetu“, rekao je generalni sekretar bloka Stanislav Zas.
Koje zemlje su poslale svoje trupe?
Sve članice ODKB poslale su osoblje za mirovnu misiju. U Kazahstan je stiglo ukupno oko 2.600 vojnika.
Ruski vojnici i oprema prvi su došli u zemlju u četvrtak. Belorusija je u petak rasporedila operativnu grupu koja je vazdušnim putem prebačena preko Rusije.
Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan su poslali između 100 i 200 ljudi, a takođe su rasporedili i vojnu opremu.
Da li to znači da će ruski vojnici učestvovati u uličnim borbama sa izgrednicima?
Glavni cilj mirovnih snaga je zaštita „važnih vladinih i strateških objekata“, rekao je generalni sekretar ODKB. Vojnici će takođe pomoći lokalnim snagama da „održavaju red“ u zemlji.
Raspoređivanje se neće koristiti za direktnu interakciju sa demonstrantima i izgrednicima, a zadatke sprovođenja zakona nastaviće da obavlja lokalna policija, obećali su zvaničnici.
– Vojno osoblje kolektivnih mirovnih snaga ODKB nije uključeno u operativne i borbene aktivnosti lokalnih agencija za sprovođenje zakona i vojnih jedinica na uspostavljanju reda i zakona u zemlji – saopštilo je u petak Ministarstvo odbrane Rusije.
Iako nije data precizna lista „strateških objekata“ koje će vojnici čuvati, ruski vojni zvaničnici su otkrili nekoliko njih. Prema rečima portparola Ministarstva odbrane, general-majora Igora Konašenkova, ruski mirovnjaci će biti korišćeni za zaštitu konzulata zemlje, kao i međunarodnog aerodroma najvećeg kazahstanskog grada Almati.
Rusija takođe ima nekoliko lokacija od strateškog značaja koje iznajmljuje od Kazahstana, kao što je čuveni kosmodrom Bajkonur. Iako nije potvrđeno da li će mirovne snage biti raspoređene na Bajkonur, lokalne vlasti su povećale nivo „terorističke pretnje“ i uvele određena ograničenja, a lokalno su formirane i patrole za samoodbranu.
Koliko cela misija treba da traje?
Mirovne snage će ostati u Kazahstanu sve dok je zemlji potrebna njihova pomoć, navodi Zas. Nije dat tačan vremenski okvir misije, ali se kaže da je osoblje raspoređeno na „kratak period“ u zemlji Centralne Azije.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Ruska vojna vozila pred ukrcavanje u avione; Tanjug/RU-RTR Russian Television via AP
