Donedavno, sir je smatran lošim zbog sadržaja masti i holesterola. U novije vreme, sir je rehabilitovan brojnim istraživanjima koja pokazuju da, umereno korišćen, može da se smatra zdravim. Ali, da li su svi sirevi podjednako zdravi?
Možda hoćete da spremite neku namirnicu sa sirom – npr. makarone ili pizzu. Pogotovo zimi, kada nam je potrebno više masti i proteina u ishrani, sir je odlična namirnica da se nađe na svakodnevnom jelovniku. Čime da se rukovodite da odaberete zdraviju vrstu sira?
Pre svega, uvek treba da birate prirodne sireve. Sir se dobija korišćenjam bakterija da se usiri mleko. Potom se usireni delovi zagrevaju i sole kako bi se sir stvrdnuo. Neki sirevi se ocede i pakuju sveži, na primer rikota. Drugi se ostavljaju da sazre, da bi dobili izrazitiji ukus, ili se ostavljaju u usoljeni rastvor, kao feta. Dakle, “prirodni sir” bi značilo da sir koji nabavite osim mleka, bakterijske kulture, soli i bakterijskih enzima ne sadrži i druge sastojke (konzervanse, arome, boje i sl).
Ukoliko imate problem sa varenjem mleka (netolerancija na laktozu – prilično čest problem), onda je bolje da birate stare i zrele sireve, pošto oni sadrže daleko manje laktoze od mladih sireva.
Većina ljudi zna da je sir dobar izvor kalcijuma; međutim, sir je takođe odličan izvor proteina, vitamina A, vitamina B2 (riboflavina), vitamina B12 (važno za vegetarijance!), fosfora i cinka. U 30g tvrdog sira ima proteina koliko i u dva velika belanceta jajeta!
Ako vam je cilj da dobijete više kalcijuma u ishrani, potražite čedar: u 30g ovog sira ima 202mg kalcijuma, ili 20% preporučene dnevne doze. Permezan sadrži i više – 35% preporučene dnevne doze. Uopšteno uzevši, što je sir tvrđi i gušći, to više nutrijenata sadrži.
Krem sir, koji sadrži samo 3% dnevno potrebnog kalcijuma u 30 g, nije dobar izbor u tom pogledu.
Međutim, tvrđi sirevi sadrži i više masti, što znači i više kalorija. Masti u siru uglavnom su zasićene. A opet, treba da imate u vidu da zasićene masti danas više nisu bauk kakvim su ih predstavljali – poveliki broj novih istraživanja poazao je da su zasićene masti zdravije od rafinisanih biljnih ulja. Sir takođe sadrži i dosta natrijuma, posebno usoljeni i tvrdi sirevi. Ipak, jedno novije istraživanje je pokazalo da natrijum iz sira ne deluje isto kao natrijum iz soli – na neki način sir neutrališe kratkoročne štetne efekte natrijuma na krvotok.
Neki od izbora
Parmezan: sadrži dosta kalcijuma, a takođe sadži i dosta cinka (važan u periodu virusnih infekcija). Sadrži dosta soli, ali ima jak ukus, tako da je dovoljno da ga dodate sasvim malo u jelo, kakvo god bilo, tako da nećete preterati ni sa mastima ni sa natrijumom.
Švajcarski sir: sadrži dosta belančevina i raznih minerala. Obezbeđuje zdravu dozu kalcijuma i cinka.
Brijer (na slici u ovom članku): odličan je izvor vitamina B1, vitamina K2 (štiti arterije od kalcifikovanja), kalcijuma i cinka, a ima manje masti od češće korišćenog čedar sira.
Feta sir: spada u najzdravije sireve. Sadrži manje masti i kalorija od većine drugih sireva, a dovoljno korisnih hranljivih sastojaka (kalcijuma, vitamina i minerala). Međutim, ako ste zaista probali pravu grčku fetu, onda ste verovatno primetili da se prilično razlikuje od onoga što se kod nas reklamira pod tim imenom. (Grčka feta se, inače, pravi od ovčijeg ili kozijeg, a ne od kravljeg mleka.)
Šta je bolje izbeći
Pakovani sirevi sečeni na kriške i gotovi sirni namazi često sadrže emulgatore, konzervanse i kukuruzni sirup. Bolje je izbeći takve stvari. Isto tako, izbegavajte čak i domaće sireve ako su presoljeni (to odmah osetite po ukusu).
Preuzeto: Zdravahrana.com
