Ponekad ljudi pogrešno veruju da autizam pogađa samo dečake ili muškarce, ali to nije tačno: devojke i žene ga takođe imaju, iako ređe. “Medijska slika odrasle osobe sa autizmom je pretežno muška, tako da se često ni ne misli da žene imaju autizam. Ovo može stvoriti dobro poznati problem nedovoljne dijagnoze ASD-a kod žena”, objašnjava dečiji psihijatar Elisej Osin za portal deti.mail.ru.
Autizam ima i druge karakteristike koje otežavaju otkrivanje stanja na vreme i početak rada na ublažavanju simptoma. Termin “spektar autizma” znači da simptomi mogu da variraju u velikoj meri po učestalosti i težini od osobe do osobe. Ovi simptomi se mogu podeliti u tri grupe:
društveni odnosi
verbalna i neverbalna komunikacija
ponavljajuće ponašanje i rituali
Ljudi sa visokim funkcionalnim sposobnostima sa autizmom mogu imati blagu formu poremećaja i mogu živeti dugo vremena, a da ne znaju za svoju dijagnozu. Oni doživljavaju samo manje neprijatnosti ako stvari ne idu kako su planirali.
Za druge sve može biti mnogo gore – do nemogućnosti da se brinu o sebi. Nijedna osoba sa autizmom neće imati potpuno iste simptome – svako doživljava poremećaj drugačije.
Ali još uvek postoje neki obrasci. Evo na šta treba obratiti pažnju prema mišljenju ruskog dečijeg psihijatra Eliseja Osina:
Deca
Autizam se dijagnostikuje u proseku u dobi od oko 4 godine, iako su znaci vidljivi već sa dve godine života, a neki istraživači kažu da je moguće otkriti poremećaj kod novorođenčeta od 3 do 6 meseci.
Rana dijagnoza poremećaja iz autističnog spektra je kritična. Svetska praksa pokazuje da što ranije počnete da radite sa detetom, to se više veština može nadoknaditi obukom. Vremenom, mozak postaje manje “plastičan”, a ono što se lako može uraditi sa 4 godine postaje veoma teško sa 7-8 godina.
Bilo koji od dole opisanih znakova sam po sebi ne znači da osoba ima autizam, i obrnuto, odsustvo znaka ne znači da autizam ne postoji. Sve navedeno je samo “marker” koji ukazuje da je vreme da se obratite specijalisti.
Slušajte sebe. Ako mislite da nešto nije u redu, bolje je da odete kod lekara i da se smirite nego da ne idete i da se posle toga kajete. Čekanje ne funkcioniše kod autizma; ono ne može da prođe “samo od sebe”, pa je važno da počnete da radite sa poremećajem na vreme. To će povećati šanse da će dete u budućnosti moći samostalno da živi, radi i zasnuje porodicu.
Nema ništa loše u tome što dete počinje sa godinu i po, ali ako ne progovori do pete godine, to je svakako razlog za zabrinutost. Ako vas ubede da je sve u redu, a ne verujete, idite po drugo mišljenje kod drugog specijaliste.
Do godinu dana
Neki naučnici kažu da se autizam može dijagnostikovati do godinu dana: ako dete ne gleda u oči, nema povratne informacije kada komunicira sa njim, nema emocija, nema reciprociteta.
Elisej Osin objašnjava: “Podaci istraživanja su “mračna šuma” u najbukvalnijem smislu te reči. Očigledno, ovi znaci ne ukazuju ni na autizam ni na njegovo odsustvo. Ima emocionalne dece koja pokazuju reciprocitet sa 6-9 meseci, a sa 14 i 15 godina pokazuju simptome autizma. I obrnuto”.
Sa 12 meseci
nema gestova pokazivanja
ne pokušava da brblja
ne odaziva se na ime
ne ostvaruje kontakt očima, izbegava kontakt očima
Sa 16 meseci
govori malo ili ništa
Sa 24 meseca
gradi malo ili nimalo fraza od dve reči (osim imitacijom ili ponavljanjem)
Bilo koje godine
prestaje da priča ili komunicira, iako je to radio sa zadovoljstvom
izbegava kontakt očima
stalno želi da bude sam
ne razume kako se drugi osećaju
govor se ne razvija ili se razvija sa zakašnjenjem
ponavlja iste reči ili fraze
ljuti se zbog promena u uobičajenim aktivnostima ili okruženju (na primer, nameštaj je premešten u prostoriju)
ima strogo ograničene interese
ponavlja radnje iznova i iznova: pljeskanje, škljocanje, vrtenje nečega u rukama, ljuljanje
preterano osetljiv na zvukove, mirise, ukuse, teksture, svetlost i boju – ili potpuno neosetljiv
izbegava fizički kontakt, ne voli da se grli
neprikladno odgovara na pitanja
ne plaši se ničega
zbunjuje zamenice (“ti” umesto “ja”);
plaši se stvari kojih se, čini se, nema čega bojati
posebno je pažljiv na detalje, na primer, na automobilima ga zanimaju samo točkovi – i ništa drugo
igra sa stvarima svaki put na isti način
Tinejdžeri
Adolescencija je prelazno doba, pa se u ovom trenutku mogu pojaviti različiti znaci autizma: i oni koji su tipični za decu i oni koji su tipičniji za odrasle. Dečaci i devojčice sa poremećajima iz autističnog spektra takođe teže doslednosti, kako uopšteno tako i na male načine.
Možda izbegavaju direktan kontakt očima ili društvenim kontaktima, malo gestikuliraju i pokazuju malo emocija (osim ako, naravno, ne preuredite nešto u njihovoj sobi). U adolescenciji ili predtinejdžerskoj dobi možete primetiti i sledeće (opet, sve ove manifestacije nisu direktni simptomi autitzma, date su samo kao primer):
deca se igraju ili komuniciraju sa ljudima koji nisu njihovog uzrasta – decom ili odraslima
imaju malo ili nimalo prijatelja
zahtevaju da drugi igraju ili deluju po njihovim pravilima
imaju neobična interesovanja – na primer, pamte statistiku igara određenog tima, iako ih u stvari ovaj sport uopšte ne
zanima
ispoljavaju kompulzivno ponašanje – ponašaju se kao da moraju da urade nešto što ih zapravo niko nije tražio: da zatvore
sva vrata u kući ili da istaknu sve što napišu
vezani za određene stvari – na primer, svuda sa sobom nose igračku (čak i bliže 18 godina) ili sakupljaju pertle
govore čudno, na starinski način
Blagi poremećaj može ostati nedijagnostikovan veoma dugo, a ukoliko postoji sumnja oko simptoma, neophodno je da se konsultujete sa specijalistom.
