Gabrijela Bonur Koko Šanel (19. avgust 1883 – 10. januar 1971) je bila francuska modna kreatorka, osnivačica jednog od najpoznatijih svetskih brendova Šanel (Chanel), koja je unela veoma značajne promene u svetu mode nakon Prvog svetskog rata. Engleski „Tajm“ svrstao je Koko Šanel u 100 najvažnijih ljudi 20. veka.
Imala je samo 12 godina kada je ostala bez majke. Njen otac je njene dve sestre i nju poslao u katolički manastir Obazena, a njena dva brata poslao je da rade kao poljoprivredni radnici, jer nije bio u mogućnosti da se samostalno stara o njima. U katoličkom sirotištu Gabrijela je naučila krojački zanat koji će i te kako predodrediti njenu budućnost. Navršivši 18 godina, Gabrijela napušta sirotište i odlazi u Dom za katoličke devojke u francuski gradić Mulen.
Dolaskom u Mulen, Gabrijela počinje da se bavi krojačkim poslom, a kada nije šila nastupala je u kabareu „La Rotonde“, gde je i dobila nadimak Koko, zahvaljujući čestim izvedbama popularnih pesama „Ko Ko Ri Ko“ i „Ko je video Koko“. Ovde upoznaje bogatog naslednika tekstila Etjena Balzana sa kojim počinje intezivno da se druži. Gabrijela postaje njegova ljubavnica, a uloga ljubavnice omogućila je da upozna sve čari bogataškog života. Otpočinje život sa Balzanom u jednom dvorcu u blizini Kompjenja, gde organizuje česte zabave i uživa u blagodetima Balzanovog bogatstva.
U svojoj dvadeset petoj godini otpočinje vezu sa bogatim engleskim industrijalcem Arturom Edvardom „Boj“ Kapelom, inače Balzanovim prijateljem. Zahvaljujući Kapelu, Šanel otvara svoje prve prodavnice u Parizu. Njihova veza potrajala je 9 godina i prekinuta je saobraćajnom nesrećom u kojoj je Kapelo izgubio život. Na mestu gde je Kapelo izgubio život Šanel je podigla spomenik.
Prve velike korake u svetu mode započela je dizajniranjem šešira. Veliki uspeh u prodaji šešira desio se kada je pozorišna glumica Gabrijela Dorziat iznela Gabrijeline šešire u predstavi „Bel Ami“ 1912. godine i modnom časopisu „Les Modes“.
Svoju modnu kuću Šanel je osnovala 1919. godine u Parizu. U svojoj ponudi modna kuća Šanel je imala odeću, šešire sa dodacima, parfeme i nakit.
Godine 1924. Šanel postiže sporazum sa braćom Verthajmer oko prodaje parfema Šanel br. 5. Šanel je licencirala svoje ime „Šanel parfemi“ i zauzvrat je dobila 10 odsto od celokupne prodaje.
U tridesetim godinama prošlog veka, Šanel je dizajnirala kostime u Holivudu za Metro Goldvin Mejer. Njene modele na filmu nosili su Glorija Svenson, Ina Kler, dok su njene privatne klijentkinje postale čuvena Greta Garbo i Marlin Ditrih. Loše kritike udaljile su Šanel od Holivuda i sveta filma u Americi.
Za vreme Drugog svetskog rata Šanel je zatvorila sve svoje prodavnice i ostavila je 4.000 radnica bez posla, jer je smatrala da u takvim okolnostima nije vreme za modu. U tom periodu Šanel je započela vezu sa nemačkim diplomatom, baronom Hans Ginterom od Dinklaga i svoju borbu za vlasništvo nad Šanel parfemima. Šanel je podnela zahtev za jednakim vlasništvom nad Šanel parfemima, ali nije bila upućena da su Verthajmeri, predosećajući svoju nezavidnu poziciju zbog svog jevrejskog porekla, preneli vlasništvo nad Šanel parfemima Feliksu Amiotu, francuskom industrijalcu, koji je na kraju rata vratio Verhajmerima vlasništvo. Posle rata Verhajmeri i Šanel postižu novi sporazum po kojem je Šanel dobila nadoknadu za prodaju parfema „Šanel br. 5“ tokom rata i dobila je udeo od 2 odsto od celokupne prodaje parfema „Šanel br. 5“ širom sveta. Takođe, Verthajmer se obavezao da Gabrijeli Koko plaća sve životne troškove do kraja njenog života.
Sve do 1954. godine, modna kuća „Šanel“ nije radila. Zahvaljujući Verthajmeru, iste godine izbacuje svoju novu kolekciju, koja je naišla na oštru kritiku francuske štampe, koja je smatrala da je njena odeća izgledala konzervativno i nudila malo toga modernog u svom izgledu. Urednica američkog magazina Vog, Betina Balard, izabrala je Mari-Helen Arno za Šanel lice martovskog izdanja 1954. godine i zahvaljujući modelima koje je Arno reklamirala povratila se ubrzo slava Šanel modne kuće.
Poslednjih 30 godina života Koko je provela u pariskom hotelu Ric. Preminula je 10. januara 1971. godine u svojoj 87. godini. Sahrana je održana u crkvi Svete Madlene. Prva mesta prilikom ceremonije sahrane zauzeli su modni modeli, a njen sanduk je bio pokriven belim cvetovima i nekoliko crvenih ruža. Sahranjena je u Lozani, na groblju Bois de Vu.
Zahvaljujući Šanel uski korseti su zauvek nestali sa modne scene, kao i krinoline i žipone. U osnovi modne kuće Šanel preovladavala je lakoća i udobnost njihove odeće. Dizajnirala je majicu na mornarske pruge, zvonarice, džempere uz vrat, espadrile. Takođe, uvela je žersej tkaninu u visoku modu. Sve je bilo podređeno lakoći nošenja njene odeće. Veliki doprinos svetskoj modi, Šanel je dala i dizajniranjem male crne haljine, koje su i dan danas popularne. Šanel torba prvi put se pojavljuje 1929. godine. Ona je bila inspirisana dizajnom vojničke torbe, koja je imala tanak kaiš na ramenu što je omogućilo ženi da joj ruke budu slobodne.
