Različito tumačenje ovog emotivnog odnosa ili doživljaja dovodi do konflikata i nesporazuma, reč je o subjektivnoj kategoriji: svako za sebe određuje koliko blizu treba da bude sa nekim.
anas većina ljudi smatra da je bliskost ne samo veoma važna u ljubavnim vezama već da je nemoguće zamisliti takvu vezu bez bliskosti. Na sličan način ljudi razumeju i prijateljstvo. Iako je bliskost tako važna ljudima, oni je različito tumače, zbog čega nastaju konflikti i nesporazumi. Zato je dobro odrediti šta zapravo jeste bliskost.
Za jedne je bliskost doživljaj, a za druge je ona relativno trajni emotivni odnos.
Prvi mogu imati doživljaj da su bliski sa osobom koju prvi put vide u životu i koju još nisu ni upoznali. Za druge je bliskost emotivni odnos koji se uspostavlja između ljudi koji su se dobro upoznali.
Prisnost i intimnost
Reč bliskost dolazi od reči blizu, što ne znači samo da su dvoje fizički blizu jedno drugom već i da su simbolički blizu, da imaju slične vrednosti i stavove o važnim životnim pitanjima, kao i da su emotivno povezani. Slično ili isto značenje imaju reči kao prisnost, od stajati pri, i intimnost.
Suprotnost bliskosti je daljina, distanca, udaljenost, otuđenost. U međuljudskim odnosima osoba zauzima odnos prema drugima u dimenziji blizu–daleko. Ljudi sa kojima je osoba bliska sačinjavaju njen intimni socijalni krug, dok se svi ostali nalaze u onom socijalnom polju koji se naziva javnost. Pojedinac je po pravilu blizak samo sa malim brojem ljudi, dok su svi ostali za njega javnost.
Iako je bliskost željena, ona je subjektivna kategorija. To znači da svako za sebe određuje koliko blizu treba da bude sa nekome da bi taj odnos doživeo kao blizak i koliko treba da bude udaljen od nekoga da znao da je prestao da bude blizak. Zato ljudi imaju različite predstave o tome koliko treba da su blizu da bi osećali bliskost. Za nekoga je bliskost, u fizičkoj metafori, blizina od jednog metra, za drugog pola metra, za trećeg par santimetara, za četvrtog je to priljubljenost, dok bi peti želeo da uđe u voljenu osobu i da se stopi sa njom.
Kada se dvoje sa različitim predstavama o bliskosti vole, tada se između njih pojavljuje konflikt oko stepena bliskosti. Ono što je za jednu stranu optimalna bliskost, za drugu je prevelika emotivna udaljenost zbog čega ona tada nema doživljaj bliskosti, tako da se oseća nedovoljno prihvaćenom i voljenom. Zato se druga strana privlači još bliže da bi osetila bliskost. Kada se ona privuče, onda se prva strana oseća neudobno u tom odnosu i ugroženom jer doživljava da drugi narušava njen lični integritet. Iz tog razloga se prva strana povlači, praveći onu distancu u vezi koju doživljava kao optimalnu bliskost. To druga strana opet doživljava kao neprihvatljivu distancu, zbog čega se ponovo privlači kako bi postigla onu blizinu koja njoj stvara osećaj optimalne bliskosti. Zbog razlike u tome kolika je blizina potrebna za optimalnu bliskost par ulazi u jednu vrstu borbe za bliskost, plešući igru približavanja i uzmicanja.
Kada postoji konflikt oko toga koliko blizu treba da je dvoje da bi se osećala optimalna bliskost, emotivna veza postaje neudobna i jednom i drugom partneru. Ili se jedan oseća nedovoljno prihvaćenim ili se drugi oseća ugnjavljenim. Konflikt oko optimalne blizine dugoročno destabilizuje vezu dvoje ljudi koji se inače zaista vole.
Partnerski dogovor
Jedno rešenje ovog konflikta jeste da se prepozna da on postoji, a zatim da dvoje porazgovara o tome ko kako doživljava bliskost. Tada je moguće napraviti jednu vrstu partnerskog dogovora o onom stepenu blizine koji jednoj strani neće biti predalek, a drugoj strani neće biti preblizu.
Većina ljudi poseduje izvesnu fleksibilnost kada je u pitanju blizina koju zauzimaju prema partneru, što čini ovakav dogovor mogućim. Problem nastaje kod onih ljudi koji iz nekih svojih razloga imaju ekstremne stavove prema bliskosti. To može biti otpor prema ili strah od bliskosti, ili suprotno, želja za potpunim stapanjem sa partnerom kroz zahtev da se dva Ja sliju u zajedničko Mi. Nekada se iza želje za potpunom bliskošću može skrivati partnerova ljubomora, kada on zahteva potpuni uvid u privatnost drugog partnera u nameri da smanji svoj strah od ostavljanja.
Izvor: Zoran Milivojević Politika
