Sladoled je mnogima omiljena letnja poslastica, ali je pun šećera, kalorija, a ponekad i veštačkih dodataka, tako da izgleda kao nešto što bi trebalo da jedete samo jednom nedeljno, a ne svaki dan.
Koliko je sladoleda dovoljno?
Ovo može izazvati osećaj stida, krivice i straha, što potencijalno može dovesti do nezdravog odnosa sa hranom, a ne unapređenja zdravlja.
Na tržištu postoji mnogo sladoleda sa mnogo različitih nutritivnih profila, tako da je uvek važno pročitati etikete.
Važno je znati da jedna porcija sladoleda od 2/3 šolje sladoleda od vanile sadrži 32 grama šećera i 13 grama zasićenih masti.
Preporučena dnevna granica za unos šećera koju preporučuje Američko udruženje za srce nije više od 36 grama za muškarce i 25 grama za žene.
Što se tiče zasićenih masti, AHA preporučuje ne više od 13 grama dnevno za nekoga na dijeti od 2.000 kalorija dnevno.
Ali to nije nužno razlog da se potpuno odreknete sladoleda.
Prednosti sladoleda
Iako je istina da je sladoled bogat zasićenim mastima i šećerom, on može biti svakodnevni deo zdrave ishrane. U stvari, ima neke zdravstvene prednosti.
Kugla sladoleda svake večeri u kontekstu inače zdrave ishrane verovatno neće negativno uticati na vaše zdravlje.
Štaviše, sladoled je izvor kalcijuma, magnezijuma i B12 i često pruža zadovoljstvo i nostalgiju, što su važne funkcije hrane. Za razliku od mnogih drugih slatkih poslastica, sladoled zapravo ima neke zdravstvene prednosti.
Proteini i masti koji se nalaze u sladoledu mogu pomoći u usporavanju apsorpcije šećera, što je bolje sa stanovišta šećera u krvi od nečega poput gumenih bombona, koji je skoro u potpunosti šećer i koji će više povećati vaš šećer u krvi.
Takođe, dobijate malo proteina i kalcijuma kada jedete sladoled.
Mleko i pavlaka dobar izvor vitamina A, esencijalnog nutrijenta za unapređenje zdravlja očiju i podršku imunološkoj funkciji.
Ovi mlečni proizvodi takođe obezbeđuju holin, koji igra vitalnu ulogu u ranom razvoju mozga i metabolizmu.
Veći sadržaj masti u sladoledu takođe može dovesti do povećane sitosti u poređenju sa drugim desertima koji su uglavnom bogati šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima.
