Kad kažete “menopauza”, verovatno prvo pomislite na talase vrućine, jer je to često prva tegoba koja se javi u ovom periodu života žene.
Međutim, kod mnogih ona počinje bez tih valunga, čak i ako žena pretpostavi da već ulazi u menopauzu. Nju karakteriše pad proizvodnje estrogena, progesterona i testosterona, a posledica su različiti simptomi koji mogu da traju različito. Menopauza se može i predvideti, jednostavnim testom koji meri kolika je preostala rezerva jajnika.
Trajni izostanak menstruacije je glavni znak ulaska u menopauzu i tipično se javlja oko 50. godine života. Može se, naravno, javiti i ranije i kasniije.
Period pre ovog “tehničkog” ulaska u menopauzu naziva se perimenopauza i može početi bilo kad između 45. i 55. godine. U to vreme telo smanjuje količinu estrogena i progesterona, a u zavisnosti od količine ovih hormona koje variraju, menjaju se i simptomi.
Menstrualno krvarenje može da bude jače ili slabije, razmak između perioda se može menjati. Kada menstruacija izostane punih 12 meseci, smatra se da je menopauza gotova i da počinje postmenopauza. Tada se kod većine žena i mnoge tegobe smanjuju.
Pored talasa vrućine i noćnog znojenja, među simptome menopauze se ubrajaju i promene raspoloženja, razdražljivost i periodi tuge, koji mogu da traju između nekoliko meseci i nekoliko godina.
Isto toliko mogu trajati i tegobe zbog nesanice, kao i suvoća vagine i bol tokom seksualnih odnosa. Smanjene količine estrogena menjaju i kiselost vulve i vagine pa su moguće češće infekcije bakterijama ili gljivicama.
Hormoni su uzrok i slabljenja bešike i uretre te zato dolazi do urinarne inkontinencije. Simptomi menopauze su i suva koža i oči, glavobolje, opadanje kose, višak kilograma, promene u koncentraciji i memoriji, bolovi u zglobovima.
“Tihi” simptomi koji se ne smeju ignorisati su gubitak koštane mase koji dovodi do osteoporoze, pad kognitivnih moći, smanjeni libido.
Rešenje za ove probleme može biti hormonska terapija – nadoknada estrogena, progesterona i testosterona. Time se sprečavaju simptomi kao što su valunzi, noćno znojenje, suvoća vagine, ali i štite mozak, srce i kosti. Mora se uzeti u obzir i rizik od karcinoma materice ili dojke, kardiovaskularnih bolesti ili tromba i posledičnog moždanog udara.
