Kada se Kolumbo iskrcao 1492. godine, Amerika je već bila naseljena desetinama hiljada godina. On nije bio prva osoba koja je otkrila kontinent. Umesto toga, njegovo otkriće je bilo poslednje od mnogih otkrića.
Sve u svemu, ljudi su pronašli Ameriku u najmanje “sedam različitih vremena”. Za najmanje šest kultura, to ipak nije bilo tako novo.
Došli su morem i kopnom, donoseći nove gene, nove jezike, nove tehnologije. Neki su ostali, istraživali i gradili carstva. Drugi su otišli i ostavili nekoliko nagoveštaja da su nekada bili tamo.
Od poslednjeg do prvog, evo priče o tome kako je zapravo otkrivana Amerika
7. Kristofer Kolumbo: 1492. godine nove ere
Godine 1492. Evropljani su mogli da stignu do Azije Putem svile, ili ploveći oko južnog vrha Afrike. Smatralo se da je plovidba zapadno od Evrope nemoguća.
Stari Grci su tačno izračunali da je obim Zemlje bio 40.000 kilometara, što je Aziju stavljalo daleko na zapad. Ali Kolumbo je pogrešio u svojim proračunima. Greška u konverziji jedinica dala mu je obim od samo 30.000 km.
Ova greška, sa drugim pretpostavkama rođenim iz želje, dala je udaljenost od samo 4.500 km od Evrope do Japana. Stvarna udaljenost je skoro 20.000 kilometara.
Tako su Kolumbovi brodovi isplovili bez dovoljno zaliha da stignu do Azije. Na njegovu sreću, pogodio je Ameriku. Kolumbo je, misleći da je pronašao Istočnu Indiju, nazvao njen narod „Indios“, ili Indijanci. Na kraju je umro ne shvatajući svoju grešku. Nautičar Amerigo Vespuči je shvatio da je Kolumbo pronašao nepoznatu zemlju i da je 1507. u Vespučijevu čast primenjeno ime Amerika.
6. Polinežani: 1.200. godine nove ere
Oko 2.500 godina pre nove ere, pomorac je otplovio sa Tajvana da pronađe nove zemlje. Otplovio je na jug kroz Filipine, na istok kroz Melaneziju, a zatim napolje u ogromni južni Pacifik. Polinežani su bili majstori navigatori, čitajući vetar, talase i zvezde da bi prešli hiljade kilometara otvorenog okeana.
Koristeći ogromne duple kanue, Polinežani su naselili Samou, Fidži, Tongu i Kukova ostrva. Neki su otišli na jug na Novi Zeland i postali Maori. Drugi su otišli na istok na Tahiti, Havaje, Uskršnje ostrvo i Markiza. Odavde su konačno pogodili Južnu Ameriku. Zatim, nakon što su istražili veći deo Pacifika, odustali su od istraživanja i potpuno zaboravili na nju.
Ali dokazi o ovom izuzetnom putovanju su ostali. Južnoamerikanci su kupili piliće od Polinežana, dok su Polinežani možda pokupili južnoamerički slatki krompir. I delili su više od hrane. Istočni Polinežani imaju DNK Indijanaca. Polinežani nisu samo upoznali Indijance, već su se venčavali sa njima.
5. Nordijski narodi: 1.021 godine nove ere
Prema vikinškim sagama, oko 980. godine naše ere, Erik Crveni, žestoki Viking i lukavi prodavac, nazvao je ogromnu, ledenu pustoš “Grenland” da bi naveo ljude da se tamo presele. Zatim, 986. godine nove ere, čamac sa Grenlanda primetio je obalu Kanade.
Oko 1021. godine nove ere, Erikov sin Leif osnovao je naselje u Njufaundlendu. Vikinzi su se borili sa oštrom klimom, pre nego što ih je rat sa Indijancima na kraju primorao da se vrate na Grenland. Ove priče su dugo odbacivane kao mitovi, sve do 1960. godine, kada su arheolozi iskopali ostatke vikinških naselja u Njufaundlendu.
4. Inuiti: 900. godine nove ere
Neposredno pre Vikinga, Inuiti su putovali od Sibira do Aljaske u čamcima od kože. Lovi kitove i foke, živeći u kolibama i igluima od busena, dobro su se prilagodili hladnom Arktičkom okeanu i zaobilazili njegove obale sve do Grenlanda.
Zanimljivo je da je njihov DNK najbliži domorodačkim stanovnicima Aljaske, što implicira da su njihovi preci kolonizirali Aziju sa Aljaske, a zatim se vratili da ponovo otkriju Ameriku.
3. Eskimsko-aleutski narodi: 2.000 – 2.500 pre nove ere
Inuiti potiču iz ranije migracije, govornika eskimsko-aleutskih jezika. Oni se razlikuju od drugih jezika Indijanaca, a možda su čak i daleko povezani sa uralskim jezicima kao što su finski i mađarski.
Ovo, sa DNK dokazima, sugeriše da su Eskimi-Aleuti bili posebna migracija. Prešli su Beringovo more od današnje Rusije do Aljaske, možda pre 4.000-4.500 godina, delimično se raselili, mešajući se sa ranijim migrantima: narodom Na-Dene.
2. Narod “Na-Dene”: 3.000 – 8.000 pre nove ere
Druga grupa, Na-Dene, prešla je Beringovo more do Aljaske pre oko 5.000 godina, iako druge studije pokazuju da su naselili Ameriku čak pre 10.000 godina.
DNK iz njihovih kostiju ne povezuje ih sa modernim ljudima iz grupe Eskimi-Aleuta, već sa Indijancima koji su koristili na-dene jezičku porodicu, kao što su narod Navaho, Dene, Tlingit i Apači.
Na-denski jezici su najbliži jezicima koji se govore u Sibiru, što opet sugeriše da predstavljaju posebnu migraciju.
1. Prvi Amerikanci: pre 16.000 – 35.000 godina
Skoro sva indijanska plemena – Sijuksi, Komanči, Irokezi, Čeroki, Asteci, Maje, Kečua, Janomani i desetine drugih – govore slične jezike. To sugeriše da su njihovi jezici evoluirali od zajedničkog pretka jezika, kojim je govorilo jedno pleme koje je davno ušlo u Ameriku. Niska genetska raznolikost njihovih potomaka sugeriše da je ovo pleme osnivača bilo malo, možda manje od 80 ljudi.
Kako su dospeli tamo? Pre nego što se poslednje ledeno doba završilo pre 11.700 godina, toliko je vode bilo zatvoreno u glečerima da je nivo mora pao. Dno Beringovog mora se isušilo, stvarajući Beringov kopneni most. Prvi ljudi Amerike upravo su prošetali od Rusije do Aljaske. Ali vreme njihove migracije je upitno..
Arheolozi su nekada mislili da su ljudi Klovis, koji su živeli pre 13.000 godina, bili prvi naseljenici Amerike. Ali dokazi sada sugerišu da su ljudi stigli u Ameriku mnogo ranije.
Nalazi u Vašingtonu, Oregonu, Teksasu, istočnoj obali SAD i Floridi sugerišu da su ljudi stigli u Ameriku mnogo pre naroda Klovis.
Otisci stopala u Novom Meksiku datiraju od pre 23.000 godina. Kameni alati u meksičkoj pećini možda datiraju pre 32.000 godina. Iskasapljeni mamut iz Kolorada datira od pre 31.000-38.000 godina. A tragovi vatre doveli su ljude na Aljasku pre 32.000 godina.
Neki od ovih datuma mogu biti netačni, ali sa svakim novim otkrićem sve je manje verovatno da su svi pogrešni.
Rana migracija bi uredno rešila veliku misteriju. Pre 13.000 godina, ogromni glečer Laurentid zatrpao je Kanadu ledom debljine do tri kilometra. Ako su ljudi tada stigli u Severnu Ameriku, kako su prešli led? Krševita obala jugoistočne Aljaske, puna glečera i fjordova, verovatno je bila neprohodna, a prvim Amerikancima su nedostajali čamci. Ali pre 30.000 godina, ledeni pokrivač se nije u potpunosti formirao.
Pre nego što se led proširio, ljudi su mogli da love mamute i konje istočno od Aljaske do severozapadnih teritorija, zatim južno preko Alberte i Saskačevana do Montane. Zanimljivo je da su ljudi možda naselili Ameriku pre zapadne Evrope. Ipak, to bi moglo imati smisla. Arktik Aljaske je surov, ali Evropa je imala potencijalno neprijateljske neandertalce.
Kraj otkrića
Te 1492. je bilo poslednje otkriće Amerike. Nakon putovanja Kolumba, Magelana i Kuka, raštrkani potomci dijaspore čovečanstva su se konačno ponovo ujedinili. Osim nekoliko plemena bez kontakta, svuda je bilo svima poznato.
Priča o naseljavanju Amerike još se piše, a naše razumevanje se razvija. Eskimi-Aleuti su možda bile dve različite migracije, a ne jedna. Geni nagoveštavaju mogućnost postojanja drugih, ranih populacija. S obzirom na to koliko su malo dokaza Polinežani i Nordijci ostavili o svojim posetama, moguće je da je bilo i drugih migracija, o kojima ima malo dokaza.
