Kod odojčeta do pojave krvi dolazi zbog nezrelog imunog sistema creva, izlaganja većoj količini proteina u sklopu mlečnih formula i povećane propustljivosti crevne sluznice kod različitih crevnih infekcija.
Ova deca izgledaju najčešće zdravo, bez obzira na prisustvo tragova krvi u stolici, a drugi simptomi obično nisu pristni – nema povraćanja, kolika i nadutosti stomaka. Dolazi do reakcije na sluznici gastrointestinalnog trakta koja još uvek nije dovoljno razvijena, a njenim sazrevanjem dolazi i do prolaska simptoma. Ta krv je sveža, vidljiva golim okom, u vidu končića sa ili bez primesa sluzi, razdvojena od ostatka stolice. Krv u stolici u vidu končića se obično primeti posle 2-3 nedelje od rodjenja, mada se ove tegobe mogu javiti od prvog dana života do šestog meseca, nekada i kasnije. Dodatnu sklonost imaju deca koja su na veštačkoj ishrani u odnosu na decu koju majke doje.
Pojava krvi u stolici je češća kod beba koje su na adaptiranoj formuli zbog različitog odnosa proteina u sastavu mleka. Alergija na proteine kravljeg mleka može se javiti, iako redje i ako je dete isključivo na prirodnoj ishrani majčinim mlekom. Količina proteina mleka iz ishrane majke koja dospe u majčino mleko je mala, ali kod predisponiranih beba može i ta sasvim mala količina dovesti do pojave krvi u stolici.
Do reakcije može doći nekad čak i dok je beba u stomaku. Postoje dve vrste preosetljivosti na proteine hrane. Jedne su IgE zavisne koje najčešće predstavljaju neposredan odgovor organizma na unet alergen, koje dovode do promena na koži u vidu koprivnjače (urtikarija), ili nekada do otežanog disanja. Odojčad koja imaju krv u stolici obično nemaju promene po koži, dobro napreduju, retko imaju ekcem po licu i nemaju problema sa oteženim disanjem zbog potpuno različitog mehanizma nastanka ove alergije. Simptomi se javljaju postepeno, u početku samo u nekoj stolici može biti prisutna primesa krvi dok vremenom se krv pojavljuje u gotovo svakoj stolici u nešto većim količinama. Iako je prisutna krv u stolici ove količine nisu tako velike i samim tim ne dolazi do pojave anemije.
Svaki pedijatar će sa lakoćom prepoznati o čemu se radi i za ovo stanje postoji i adekvatna terapija. Ukoliko su tegobe malo izražene i krv se povremeno javi, dojenje se u najvećem broju slučajeva neometano nastavlja. Pri izraženijim tegobama, ukoliko majka doji dete potrebno je da se eliminiše potpuno mleko i mlečni proizvodi iz ishrane majke u periodu 3–7 dana, usled čega u najvećem broju slučajeva dolazi do nestanka krvi u stolici, a majka ishranu posle ovog perioda treba da nastavi bez kravljeg mleka, ali sa mogućnošću postepenog uvodjenja mlečnih proizvoda (jogurt, sir, kiselo mleko). Nekada je potrebno da mama duže vremena ne unosi proteine kravljeg mleka u svojoj ishrani.
Ukoliko je beba na ishrani formulom, ili ako se krv u stolici nastavi i posle eliminacione dijete majke, potrebno je davanje proteinskih hidrolizata, specijalnih formula, koje će preporučiti pedijatar u zavisnosti od stanja. Potrebno je oko dve nedelje da se dete privikne na novu formulu a ako dobro reaguje nastavlja se hranjenje dece mlečnim hidrolizatima sve do navršene prve godine života.
Sama pojava krvi u stolici u ranom periodu i prilikom ishrane majčinim mlekom i kod formula, ne znači da će osetljivost na proteine kravljeg mleka ostati zauvek.
U najvećem broju slučajeva se izgubi posle prve godine života i tada treba krenuti sa malim količinama kravljeg mleka koje će se postepeno povećavati do potrebnih pola litra dnevno u ovom uzrastu. Ukoliko se krv u stolici pojavi ponovo treba probati na svakih 3 meseca dok u potpunosti ne nestane. Ova deca mogu imati sklonost ka alergijama drugih proteinskih namirnica tako da uvodjenje belanca, koštunjavih plodova i ribe treba odložiti nekoliko meseci od redovnog vremena kada se ove namirnice uvode u ishranu.
Ukoliko imate nedoumice vezane za alergiju na hranu Vašeg deteta obratite se Vašem pedijatru koji će pravilnim savetom o odabiru namirnica ove tegobe u najvećem broju slučajeva i rešiti.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
