U ovom periodu mnogo ljudi pokušava da skine nekoliko tzv. zimskih ili pak pandemijskih kilograma. Zato paze na svaki zalogaj, ali njihov odraz u ogledalu govori non-sop isto ili pak suprotno? Odriču se omiljenih jela, a obim struka se dalje povećava. Onda odlaze u krajnost i bacaju se na neku restriktivnu i ne baš zdravu dijetu.
Ukoliko je to vaš slučaj, možda je krajnje vreme da razmisle o veličini porcija i počnete sa „šaka dijetom“.
Ona podrazumeva da svaki obrok izmerite prstima ili dlanom. Možda će vam komadi hrane u tanjiru delovati suviše mali, ali u njima je dovoljno kalorija koje nisu pretnja vašoj liniji.
Pre deceniju i po njujorški istraživači specijalizovani za ishranu otkrili da su nam porcije sve veće i da je to glavni razlog vrtoglavog porasta broja gojaznih. Martin i Merion Širan su o tome napisali knjigu i u njoj dali primere kako kontrola obroka može da napravi veliku razliku u obimu struka.
Pixabay
– Namažite puter na tost, ali znajte da se u kašičici putera koja je dovoljna za tanak premaz nalazi 37 kalorija, dok velika kašika sadrži čak 111 kalorija. Kada stavite preliv na salatu, imajte na umu da kašičica ulja ima 45 kalorija, a velika kašika 135. Ukinite zaslađivače! Ako dve kašičice šećera u čaju ili kafi koje pijete u proseku tri puta dnevno, zamenite jednom, godišnje u organizam unosite čak 37.000 kalorija manje. To praktično znači pet kilograma manje – ističu Šeronovi.
Kolika bi porcija zapravo trebalo da bude? Time se pozabavila i nutricionistkinja Ketlin Zilman, koja predlaže sledeće:
– Jedite povremeno sladoled, ali samo jednu kuglu koja ima oko 150 kalorija, nikada nemojte da jedete direktno iz kutije. Uživajte u orašastim plodovima, ali se zaustavite na jednom do dva jer 120 grama sadrži 600 kalorija. Palačinka ne sme da bude veća od kompakt-diska, a količina majoneza na tanjiru da premašuje obim čipa u kazinu. Možete da jedete i čokoladu, ali samo u veličini pakovanja zubnog konca.
Pixabay
Krajem prošle godine iz britanske Fondacije za srce upozoreno je da su supermarketi van kontrole kada je reč o veličinama porcija. Đevreci su u odnosu na one od pre 20 godina veći za čak 24 odsto. Uprkos alarmantnom porastu gojaznih, porcije nastavljaju da rastu i dvaput su veće od onih iz npr. 1993. godine. Prosečan obrok piletine sa pirinčem u restoranima sada je za 53 procenata obilniji.
To je upravo i razlog što je toliko ljudi širom sveta nabacilo suvišne kilograme i ugrozilo svoje zdravlje, pre svega srce.
Kontrola porcije uz „šaka dijetu“ podrazumeva da za obrok ne bi smeli da pojedite više mesa nego što staje na dlan, a unos ugljenih hidrata, recimo paste, ne sme da premaši veličinu stisnute pesnice.
Ovo je naročito važno jer je u Američkom udruženju za rak ustanovljeno da mnoge osobe redovno jedu porcije špageta pet puta veće nego što bi trebalo da budu. Jedno od pravila glasi i da na parče hleba namažete samo onoliko putera koliki je članak vašeg prsta. Količina sira neka ne bude veća od veličine vaša dva prsta…
Kada ljudima serviraju velike porcije u restoranu, uprkos tome što niste mnogo gladni, gotovo uvek ih pojedu do kraja. To je zato što nam je u svest usađeno nepisano pravilo da „tanjir mora da bude prazan“. Ako je već tako, na njega stavite manje hrane i bićete zdraviji i lepši.
Pixabay
Da biste znali koliko i šta da jedete, evo nekoliko zanimljivih podataka.
– oko 30 grama mesa je kao kutija šibica, 85 grama, koliko se maksimalno preporučuje, veličine je sapuna, dok 230 je kao knjiga sa tankim koricama
– 85 g ribe je poput čekovne knjižice
– 30 g sira kao četiri kockice čokolade
– paradajz srednje veličine je kao kompjuterski miš
– 30 grama testenine izgleda kao teniska loptica
– đevrek treba da ma veličinu paka za hokej
Preuzeto: 24sedam
