Virus korona polako jenjava, zatvaraju se kovid ambulante i u narednih mesec dana bi trebalo da bude promenjena namena tri bolnice koje su bile u kovidu, a to su u Batajnici, Kruševcu i na Mišeluku u Novom Sadu. Pre nekoliko dana je zatvorena Vojna kovid bolnica Karaburma posle više od dve i po godine zbrinjavanja najtežih pacijenata i to zdanje u Severnom bulevaru u Beogradu vraća se svojoj staroj i redovnoj nameni.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić smatra da bi te bolnice trebalo da služe za palijativnu negu, zato što je to, kako je navela, nerešena oblast u zdravstvu.
Ministarka Grujičić za Euronews Srbija kaže da će tražiti da u tri kovid bolnice budu jedinice za palijativnu negu, ali da odluku o tome donosi Vlada Srbije.
– Kao što znamo mnogi ljudi su u mukama u svojim kućama, ne dobijaju adekvatnu terapiju – navela je Grujičić.
Palijativno lečenje podrazumeva brigu za pacijente koji su suočeni sa neizlečivim bolestima, ali i onima kojima je potreban duži oporavak.
– Palijacija nisu samo umirući pacijenti, to su pacijenti koji se posle teških saobraćajnih nesreća oporavljaju u Urgentnom centru po tri meseca. Nema razloga da pacijent boravi u Urgentnom centru više od 10 dana, toga nema nigde u svetu. I upravo tako treba prekomponovati te bolnice, da se tu leče i pacijenti koji ne mogu da idu kući iz Urgentnog jer im je potrebno jos malo da stanu na noge. Tako ja vidim Batajnicu, Kruševac, Mišeluk- kazala je Grujičić.
Dve dežurne kovid bolnice
Podsetimo, epidemija korona virusa jenjava, pa će u Beogradu dežurne kovid ambulante ostati samo u domovima zdravlja Zemun i Palilula, navodi RTS.
Kako su naveli u nadležnom ministarstvu u ostalim domovima zdravlja u Beogradu građani će kroz regularne ambulante i respiratorne centre moći da provere svoje zdravstveno stanje, ako sumnjaju na kovid-19 ili imaju neku drugu respiratornu infekciju.
Šta će biti sa zaposlenima?
Odluka Ministarstva zdravlja o zatvaranju kovid bolnica dolazi u vreme kada od kovida dnevno, u proseku, oboli do 300 ljudi. U jeku epidemije taj broj je dostizao čak 20.000. Zbog povećanih potreba u tom periodu vanredno je zaposleno 2.000 zdravstvenih radnika, čiji ugovori sada ističu. Granski sindikat od resornog ministartva za njih traži stalni radni odnos.
– Zakon kaze da dve godine možeš da radiš na određeno vreme posle dve godine prelaziš u stalni radni odnos ili dobijaš otkaz. Ti mladi ljudi koji će silom prilika posle Nove godine ostati na birou rada mi se kao sindikat zalažemo da oni imalju prioritet pri zapošljavanju – kaže za Euronews Srbija Zoran Ilić , predsednik Granskog sindikata zdravstvene i socijalne zaštite.
Istog je stava i novoimenovana ministarka zdravlja.
– Velika je nada data tim mladim ljudima i oni ne smeju biti odbačeni i mi moramo naći načina da ih zaposlimo – kaže ministarka.
Lekari koji su za vreme pandemije zaposleni u Kliničkom centru Vojvodine neće ostati bez posla, kaže anesteziolog Mirka Lukić Šarkanović, koja je bila na prvoj liniji u borbi protiv kovida u Kliničkom centru Vojvodine.
– Postoji velika potreba za mladim lekarima. Ti lekari će biti prema svom afinitetu i prema našim potrebama biti rasporešeni na razliita odeljenja I razlicite specijalnosti Kliničkog centra Vojvodine – kaže Lukić Šarkanović.
I Kliničkom centru Vojvodine takođe je potrebno palijativno lečenje, smatra Lukić Šarkanović, zbog adekvatnije terapije ali i, kako ističe, dostojanstvenog kraja života. Iz Granskog sindikata takođe pozdravljaju ideju i ukazuju da Srbija ima obučen kadar za palijativnu negu. Primeri palijativnog lečenja retki su u Srbiji, a u poslednje vreme otvarani su uglavnom na privatnim klinikama.
