Posle 2017. godine i Evropskog atletskog dvoranskog prvenstva, najbolji atletičari sveta boriće se pred publikom u Srbiji.
Dobijanjem organizacije Svetskog dvoranskog atletskog šampionata 2022. godine, ukazana je velika čast našoj zemlji, Atletskom savezu i gradu Beogradu, koji je ovim događajem stao rame uz rame sa Parizom, Barselonom, Torontom, Moskvom, Lisabonom i ostalim svetskim gradovima koji su bili domaćini ovog prestižnog događaja.
Srpska prestonica i ranije je bila domaćin velikih takmičenja. Tako su navijači bodrili Orlove i Orlice u košarci, fudbalu, odbojci, rukometu, ali… naročito u poslednjih tridesetak godina ništa ne može da se poredi sa dolaskom “kraljice svih sportova” u Srbiju. Sama činjenica da će publika na jednom mestu moći da vidi velikane svetske atletike to i potvrđuje.
Iza Atletskog saveza Srbije je period koji su obeležili naporan rad koji je, osim razvoja talenata, adaptacije i unapređenja atletske infrastrukture i sportskih rezutlata, krunisan domaćinstvom velike sportske manifestacije.
– Pre dve godine nam je ova organizacija izmakla, sada nije mogla jer smo bili najozbiljniji kandidat. S ponosom mogu da kažem da će prvenstvo 2022. godine, kada najbolji atletičari planete budu došli u naš grad, pomeriti granice u organizaciji, baš kao što smo to učinili 2017. godine kada smo s velikim uspehom organizovali Evropsko prvenstvu u Beogradskoj areni – bili su prvi utisci predsednika ASS Veselina Jevrosimovića.
Veselin Jevrosimović predsednik ASS potpisuje ugovor sa Svetskom atletikom i predsednikom Sebastijanom Kouom Printskrin: Instagram/Veselin Jevrosimović
I zaista, Savez i grad Beograd imali su posebnu prezentaciju svega urađenog, kao i svojih mogućnosti, koja je, očito, impresionirala vrh svetske atletike, pa će tako, naročito najmlađi, navijači moći da uživaju u bravurama velikana atletike, a sigurno je da će brojni mališani poželeti da se oprobaju u nekoj od disciplina i počnu sa treninzima.
Sportski događaji poput ovoga svakako unapređuju pre svega sport zemlje u kojoj se održavaju. U tome i jeste sva veličina i uspeh postignutog rezultata, koji je posledica svega uloženog.
PRVO VELIKO ATLETSKO TAKMIČENJE – EP 1962.
I prošlih decenija grad Beograd i Srbija umeli su da ugoste velikane sporta. Zanimljivo, u vreme kada je Jugoslavija bila jedna od uticajnih država sveta, najveći atletski događaj bilo je Evropsko prvenstvo održano 1962. godine. Bilo je to 7. po redu prvenstvo ovog tipa, a održano je na stadionu JNA od 12. do 16. septembra.
Ovo prvenstvo obeležila je velika “novina” po kojoj je Svetska atletska federacija odobrila korišćenje motki od “glas-fibera” (staklenih vlakana”, za skokove sa motkom i mogao je da ih koristi svako ko je to želeo.
Sovjeti su bili najuspešniji. Osvojili su ukupno 30 medalja, 13 zlatnih, Britanci su bili drugi sa 13 medalja, svega 5 zlatnih, dok je Zapadna Nemačka osvojila 14 medalja, od toga su 3 bile zlatne. Tadašnja Jugoslavija osvojila je jedno srebro, i to posle skoka uvis Olge Gere.
POSLE 55 GODINA ČEKANJA – EVROPSKO DVORANSKO PRVENSTVO 2017. GODINE
Beogradska Štark Arena je mesto koje će ugostiti krem svetske atletike 2022. godine. I…ovo će biti najveći događaj ovog tipa, a zanimljivo, kao takav, predstavlja kontinuitet onogo što je započetko 2017. godine. Tada je, na istom mestu, organizovano Evropsko dvoransko prvenstvo, prvo posle 55 godina. Glavni grad naše zemlje dočekao je “povratak” atletskih velikana Starog kontinenta.
Trideset i četvrto Evropsko dvoransko prvenstvo održano je od 3. do 5. marta i to je bio prvi put, posle skoro 30 godina da jedna zemlja Istočne Evrope dobije domaćinstvo. Sa jedne strane, fantastična organizacija probudila je nade i očekivanja da Srbija može ugostiti i svetski atletski krem, što se i dogodilo. Sa druge je Ivana Španović pred domaćom publikom osvojila zlatnu medalju u skoku udalj i tako dodatno ispisala stranice atletske istorije.
BEOGRAD KAO DOBAR DOMAĆIN
Kada je reč o ostalim sportovima, Beograd je i kroz svoju istoriju bio dobar domaćin kojem su se sportisti rado vraćali i na koji su čelnici svetskih i evropskih krovnih organizacija u različitim sportovima obraćali pažnju.
Polazeći od perioda Jugoslavije, jedna grupa Evropskog fudbalskog prvenstva 1976. godine igrala se u glavnom gradu i tadašnja zemlja je zauzela 4. mesto. Takođe, takmičenja starog kontinenta u košarci organizovana su u tri navrata u obe konkurencije, a isto važi iza muški i ženski rukomet, odbojku i vaterpolo 2016. godine kada je u najvećoj hali na Balkanu, Beogradskoj Areni, montiran bazen i organizovano Evropsko prvenstvo čije je mečeve pratilo po dvadesetak hiljada ljudi.
Najveća sportska reprezentativna takmičenja organizvana u Beogradu:
Atletika: EP 1962, EP (dvoransko prvenstvo 2017, (SP 2022)
Fudbal: 1976 EP
Košarka muškarci: 1961. EP, 1975. EP, 2005 EP
Košarka žene: EP: 1954, 1980, 2019
Rukomet žene: 1957. SP, 1973 SP, 2012. EP, 2013 SP,
Rukomet muškarci: 2012. EP,
Odobjka muškarci: 2005. EP (M), EP 1975
Vaterpolo: SP 1976, EP 2016, EP 2006 EP
VIDEO: Ivana Španović: Ponosna sam na medalju, veliki povratak posle povrede
Play Video11:18
Preuzeto: Telegraf (S. G.)
