Krastavac je poreklom iz Indije. Pre 5.000 godina su ga koristili drevni narodi sa padina Himalaja. Stari Egipćani i Indijanci počeli su ga gajiti pre 4.000 godina, Grci oko 600. godine p. n. e a Rimljani nešto kasnije.
Poznato je da krastavac izuzetno osvežava leti, po vrućem vremenu. Ali, retko se pominje da je krastavac izvor nekih važnih vitamina, flavonoida i posebne grupe biljnih vlakana. Međutim, nisu voda i osvežavajući efekat sve što dobijamo od krastavca. Krastavac je višestruko koristan po zdravlje.
Iako se krastavac retko pominje kad se govori o ovom vitaminu, on je dobar izvor jer 100 g krastavca sadrži 20% naših dnevnih potreba ovog vitamina. Vitamin K je važan za kosti, rad mozga i izgradnju trombocita.
Krastavac sadrži apigenin, luteolin, kvercetin i kempferol. Svi ovi flavonoidi deluju blagotvorno na zdravlje krvnih sudova, organa za disanje i očiju.
Poznato je da krastavac ublažava opekotine od sunca, kad ga stavite direktno na kožu. I inače je dobar za kožu, postoje razni recepti za kozmetičke maske od krastavca.
Krastavac spada u one ređe vrste povrća koje deca uglavnom vole. A razna istraživanje pokazuje da je verovatnije da će deca pojesti neko povrće koje ne vole ako se kombinuje sa nekim koje vole. Na primer, salata od krastavaca i brokulija ili karfiola (ukoliko vaše dete ne voli brokuli ili karfiol, u ovoj kombinacije ga neće primetiti).
Krastavac je efikasan kod lečenja kamena u bubregu i bešici jer rastvara mokraćnu kiselinu i podstiče izlučivanje vode i otrovnih materija iz organizma. Snižava krvni pritisak i leči reumu. Reguliše rad creva.
Piše: Vanja
