Impresivan kompleks u centru Moskve vekovima ostavlja prolaznike bez daha, a oni koji nisu posetili prestonicu Rusije ne mogu ni da pojme koliki je zapravo Kremlj, i površinski i po važnosti za zemlju i ceo svet.
Ovaj kompleks zgrada simbol je ogromne moći zemlje i njene duge istorije.
Podizani vekovima, njegovi zidovi svakodnevno svedoče o previranjima u ruskoj, evropskoj i svetskoj politici, ratovima i diplomatiji.
Džinovska tvrđave je mikrokosmos ruskog identiteta, a svetska baština Uneska prostire se na punih 27 hektara i obuhvata razne vrste velikih i prilično zapanjujućih arhitektonskih čuda.
Sa istorijom koja datira skoro hiljadu godina, to je mesto o kom bi mogla da se napiše biografija od nekoliko hiljada stranica, ali mi ćemo se u nastavku držati osnovnih detalja o rezicenciji ruskog predsednika.
Šta je Kremlj?
Moskovski Kremlj je pre svega istorijski utvrđeni kompleks i zvanična rezidencija predsednika Ruske Federacije.
Takođe je dom raznih administrativnih organa ruske vlade i vitalni strateški odbrambeni centar zemlje.
Osim toga, Kremlj je velika turistička atrakcija, koja se nalazi odmah pored Crvenog trga, još jedne atrakcije.
Takođe je neosporna istorijska znamenitost, koja čuva i prikazuje bogatu istoriju Rusije i u kojoj se nalaze sve vrste važnih zgrada i kulturnih blaga i artefakata.
Kompleks se sastoji od preko 15 struktura, 20 kula i zidova dužih od kilometar i po, od kojih su neki debeli šest metara.
U okviru kompleksa nalazi se mnogo veoma lepih vrtova, sa svim vrstama raskošnog i bujnog zelenila, istorijskih spomenika i staza.
Da li Vladimir Putin živi u Kremlju?
Kremlj je zvanično dom Vladimira Putina, baš kao što je Bela kuća zvanično dom američkog predsednika.
Međutim, aktuelni predsednik Rusije odlučio je da ne živi tamo. Slično kao i njegov nekadašnji zapadni kolega Donald Tramp, on je odlučio da živi negde drugde, a ne u zvaničnoj rezidenciji.
Umesto toga, Putin živi u svojoj rezidenciji Novo-Ogarjovo u moskovskom regionu u malo manje prometnom kraju u prigradskom naselju na zapadnoj strani grada.
ProfimediaPutin u Velikoj kremaljskoj palati
To ipak ne znači da je njegova zvanična rezidencija, koja se nalazi negde u Senatu Kremlja, otvorena za posetioce.
Ona i sve administrativne oblasti zatvorene su za javnost. Posetioci mogu da vide samo istorijske zgrade, crkve i muzeje Kremlja.
Putinova česta putovanja na posao izazivala su velike zastoje u saobraćaju. Predsednička kolona bi svakodnevnu pravila gužve na putevima oko Kremlja, zbog čega su se mnogi Moskovljani žalili.
Da bi se to ublažilo, ruski predsednik sada povremeno dolazi helikopterom na posao, pošto ima helidrom koji je izgrađen na teritoriji Kremlja još 2013.
U tom slučaju njegovo putovanje do posla i sa posla sada traje samo 20 minuta i ne zaustavlja saobraćaj.
Pored Senata, Kremlj obuhvata i Saborni trg, istorijsku kraljevsku rezidenciju palatu Terem, Veliku kremaljsku palatu, Kremaljsku kongresnu palatu, Spasku kulu sa čuvenim satom, muzej “Palata oružja”, carski top, Patrijarhovu palatu i Zvonik Ivana Velikog.
Tu su i razne katedrale i crkve: Katedrala Blagoveštenja, Katedrala Uspenja, Arhangelska katedrala, Crkva Dvanaestorice apostola i Crkva Polaganja odežde i tako dalje.
Bezbednost rezidencije
Bezbednost Kremlja je prilično stroga. Ona obuhvata višeslojni sistem koji se sastoji od osoblja iz različitih ruskih bezbednosnih agencija, uključujući Federalnu službu bezbednosti (FSB) i Predsedničku službu bezbednosti. Ovi regruti čine „Predsednički puk“, elitnu i poštovanu jedinicu u koju je teško ući.
Ruske dnevne novine “Russia Beyond” tvrde da pored ispunjavanja specifičnih zahteva za BMI, kandidati takođe moraju biti unutar određenog raspona visine.
Najzanimljivije od svega što se navodi je da moraju da čuju šapat na udaljenosti do šest metara.
Napredna tehnologija nadzora, kontrolni punktovi i svestrana odbrana dodatno pojačavaju bezbednost.
Kremaljski utvrđeni zidovi i kule, zajedno sa ograničenim pristupnim tačkama, dodaju još veću zaštitu. Stalna budnost protiv pretnji, fizičkih i sajber, osigurava bezbednost okupatora Kremlja i integritet ruskog političkog čvorišta.
Posetioci uvek osete dozu misterije kad ugledaju ograđeno područje ili deo kompleksa kome je pristup ograničen. Očigledno je da je bezbednost u mnogim oblastima stroga, iz prilično očiglednih razloga.
Kao dodatak opštem osećaju intrige, postoji lavirint podzemnih tunela duboko ispod kompleksa. To je “tajna“ mreža koja se prvenstveno koristi kao neka vrsta skloništa.
Tokom različitih perioda ruske istorije, Kremlj je prošao kroz opsežne renovacije i rekonstrukcije, što je dovelo do otkrivanja ovih skrivenih prolaza i podzemnih odaja.
Međutim, detaljne informacije o obimu i rasporedu ovih tunela su oskudne, jer su svi zabranjeni za javnost i strogo ih čuva bezbednosno osoblje.
Internetom kruže mnoge teorije koje sugerišu da su ovi tuneli izgrađeni pre nekoliko vekova kao putevi za bekstvo za ruske vladare u vremenima vanrednog stanja ili invazije. Drugi spekulišu da su se koristili (a možda se čak i dalje koriste) u tajnije svrhe kao što je špijunaža.
