Ana Lalić Hegediš, novinarka koja je decenijama pokušavala da se proslavi u svom poslu, uspela je to tek pre dve godine, tokom pandemije. Ona je “slavu” uspela da stekne tako što je, manipulacijama i izmišljanjem činjenica, napadala Klinički centar Vojvodine.
U svom autorskom tekstu “Klinički centar pred pucanjem: bez zaštite za medicinske sestre” koji je napisala za novine “Nova S”, koje se inače štampaju u Hrvatskoj, podržavala je narativ ove medisjke grupacije da Srbija nije dorasla izazovu pandemije. Naravno, danas znamo da su to bile obične neistine, s obzirom da je naša zemlja bila jedna od retkih država, ne samo u Evropi već i u svetu, koja je nabavila dovoljno materijala za sve bolnice, veliki broj vakcina od više proizvođača i uspela da obezbedi preko potrebe respiratore.
Zaboravila Kodeks novinara
Sada kada je umislila da je postala slavna novinarka, Ana Lalić Hegediš ne želi da se zaustavi, nego je odlučila da napadne ministra odbrane, Miloša Vučevića, zbog saradnje sa Tomislavom Bokanom, liderom narodnog pokreta “Dinara-Drina-Dunav”.
U svom tekstu, Ana Lalić Hegediš se pita “kako je politika od veštine mogućeg postala veština nemogućeg”, analizirajući odnos ova dva političara. Međutim, ova “poznata novinarka” je zaboravila da kaže da odnosi između “nezavisnih novinara” i političara na vlasti nisu u skladu sa Kodeksom novinara.
Ko je zaista sklon “prevrtljivoj kombinatorici”
Naime, Ana Lalić Hegediš je 2012. godine, kao novinar Blica, u jednom od svojih tekstova optužila Vladimira Jelića, tadašnjeg pomoćnika gradonačelnika grada Novog Sada, da “prevrtljivom političkom kombinatorikom” stvara sebi finansijsku korist, jer je bio direktor više javnih preduzeća.
A onda je, nedugo posle ovog teksta, Ana Lalić Hegediš postala zaposlena u “Pozorištu mladih”, čiji je direktor upravo iz stranke POKS, čiji je funkcioner i lider u Novom Sadu bio Vladimir Jelić!
I ne samo to. Novim Sadom se ubrzo proširila priča da je ova “dosledna” i principijelna” novinarka, pored toga što je oprostila “prljavu političku kombinatoriku” Vladimiru Jeliću, sa njim započela intimnu vezu iako je član POKS-a bio u braku. Zanimljivo, nekako baš u to vreme kritički tekstovi o Vladimiru Jeliću su prestali.
Novosađani su posle danima pričali anegdotu, koju su čuli od Jelićevih komšija, da je Ana Lalić Hegediš dolazila u vilu Vladimira Jelića da upozna njegovu suprugu te da ova druga to nije baš mirno prihvatila, što je ceo komšiluk mogao da čuje. Ali ni tu nije bio kraj. Novinarka je navodno pretila da će skočiti iz stana Vladimira Jelića, koji on ima u Beogradu, jer je on na prijateljevu svadbu išao sa suprugom, a ne sa njom.
Svoju “doslednost” i “principijelnost” Ana Lalić Hegediš je dokazala prihvatanjem posla od čoveka kojeg je neposredno pre toga kritikovala, ali i tranzicijom od prve ANTIF-e i ekstremne levičarke Novog Sada do intimne prijateljice vođe monarhističkog Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
I tako, dok druge napada pišući “kako je politika od veštine mogućeg postala veština nemogućeg”, upravo je Ana Lalić Hegediš, gazeći sve novinarske, etičke i profesionalne principe, dokazala da je u tome šampion bez premca.
