Takozvani Kongres moldavske oblasti Pridnjestrovlje, ocepljene od 1992. godine, u kojoj je oko 220.000 ruskih državljana i ruski mirovni kontigent od hiljadu vojnika, usvojio je juče rezoluciju kojom traži pomoć Rusije zbog “ekonomskog pritiska Kišinjeva”.
Taj potez ozbiljno je zabrinuo međunarodnu javnost zato što izuzetno podseća na zahteve koje su uputile samoproglašene Donjecka i Luganska republika pre početka rata u Ukrajini 2022. Dodatni problem je što Pridnjestrovlje takoreći sedi na “buretu baruta” jer je na toj teritoriji gigantsko skladište municije “Kolbasna” iz vremena SSSR-a sa 20.000 tona naoružanja, čija bi eksplozija u slučaju eventualnog vojnog sukoba, prema Akademiji nauka Moldavije, bila ekvivalent nuklearnih bombi u Hirošimi i Nagasakiju.
Uz to je Ministarstvo odbrane Moldavije krenulo sa planskim popisom vozila, koja u slučaju mobilizacije moraju biti dodeljena za potrebe vojske u roku od dva sata.
“Vojno-teritorijalni centri vode evidenciju o vozilima u vlasništvu privrednih subjekata i državnih organa. Akcija se održava svake godine. Ministarstvo odbrane poziva privredne subjekte, državne organe i građane da ne spekulišu o ovoj temi”, saopštila je pres-služba moldavske vojske, prenosi TASS.
U zahtevu za pomoć Rusiji se navodi da se samoproglašena republika “suočava sa izazovima i pretnjama bez presedana ekonomske, socijalne, humanitarne i vojno-političke prirode“, pišu RIA Novosti. Pritom nigde nije navedeno koje konkretne mere Moskva treba da preduzme kako bi je zaštitila. Rezolucija sadrži i apel generalnom sekretaru UN, Zajednici nezavisnih država, Evropskom parlamentu i OEBS-u, po čemu se razlikuje od zahteva koji su uputile dve ocepljene oblasti Ukrajine.
„Pre svega, govorimo o apelu da se pruži diplomatska podrška Pridnjestrovlju. Hoćemo da kažemo da je Rusija odgovorna kao garant rešavanja pridnjestrovskog sukoba“, saopštio je ministar spoljnih poslova vlasti u Tiraspolju, prenosi TASS.
Pridnjestrovlje ima ukupno 465 hiljada stanovnika od kojih većina ima dvojno ili ponekad trojno državljanstvo Moldavije, Rusije i Ukrajine. U pitanju je uzan pojas zemlje uz reku Dnjestar, koji se graniči sa oblastima Vinica i Odesa u Ukrajini i nema izlaz na more.
Dan pre rezolucije, lokalni opozicioni političar Genadij Čorba je rekao da je verovatno da će poslanici uputiti zahtev da postanu deo Rusije, što se nije dogodilo. Poslednji referendum održan je 2006. i na njemu su građani ubedljivo glasali za pridruživanje Rusiji, ali Moskva nikada nije priznala rezultate. Slično se dogodilo i sa dve samoproglašene republike u Donbasu, koje Rusija nije zvanično priznala sve od aprila 2014. do 21. februara 2022. dan pred invaziju na Ukrajinu.
Ministar ekonomije ocepljene oblasti Sergej Obolonik je tokom obraćanja poslanicima govorio o “posledicama ekonomske blokade Kišinjeva”, navodi Sputnjik. Po njemu, obim industrijske proizvodnje u januaru, isključujući energetiku, smanjen je za 18 odsto, dok je pad zabeležen u 9 od 11 industrija na teritoriji Pridnjesrovlja. Takođe je navedeno da je obim spoljne trgovine u januaru, isključujući promet energenata, manji je za 19 odsto u odnosu na januar prošle godine.
U deklaraciji se takođe navodi da situacija u Pridnjestrovlju „zahteva hitnu i najaktivniju međunarodnu intervenciju“. Piše da su ljudi „izloženi diskriminaciji i samovolji prilikom prelaska moldavske granice, deportovani i odvojeni od svojih porodica“, dok je zbog carina uvedenih 1. januara došlo do rasta cena.
Poslanici u rezoluciji izražavaju nadu da će im odgovoriti posrednici u pregovaračkom procesu OEBS, Rusija, Ukrajina, SAD i EU, koji „garantuju demokratiju i mir”.
Šef tzv. Pridnjestrovske Republike Vadim Krasnoselski je 24. februara izjavio za RIA Novosti “da vidi rizik od eskalacije sukoba u Pridnjestrovlju” zbog stagnacije u pregovaračkom procesu, uključujući “politički motivisano blokiranje rada 5+2 formata”.
Format „5+2“ uključuje predstavnike strana u sukobu, posrednike i posmatrače u pregovaračkom procesu, navodi OEBS. To su Moldavija, Pridnjestrovlje, OEBS, Rusija, Ukrajina, Evropska unija i SAD.
“Cilj pregovora u formatu „5+2” je da se razviju parametri sveobuhvatnog rešenja zasnovanog na suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Moldavije u njenim međunarodno priznatim granicama, sa posebnim statusom za Pridnjestrovlje u okviru Moldavije. Nakon izjave Saveta ministara spoljnih poslova OEBS-a u decembru 2016. godine, pregovarački proces je vođen pristupom orijentisanim na rezultate. Početkom 2017. godine, strane su identifikovale „paket od osam“ prioriteta, od kojih su dogovori o šest postignuti u novembru 2017. i aprilu 2018. Od avgusta 2018. godine, sprovedeno je pet sporazuma”, piše u OEBS-ovom objašnjenju.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da je Moskvi prioritet zaštita građana Pridnjestrovlja, ali nije navelo nikakve konkretne mere.
“Zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja, naših sunarodnika, jedan je od prioriteta. Sve zahteve uvek pažljivo razmatraju relevantna ministarstva Rusije”, piše u saopštenju, prenosi TASS.
Predsednica Moldavije Maja Sandu je na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Albaniji rekla da je njena zemlja ostala posvećena mirnom rešavanju pridnjestrovskog sukoba.
„Ono što vlada danas čini je da preduzme male korake za ekonomsku reintegraciju zemlje“, rekla je ona.
Portparol vlade u Kišinjevu Danijel Voda je pre izglasavanja rezolucije u glavnom gradu Pridnjestrovlja Tiraspolju rekao da sve zahteve „očigledno organizuju oni u Kremlju da bi stvorili histeriju, uključujući i masovne medije“.
Dan pre upućivanja zahteva, Tiraspolj je posetio zvaničnik Stejt departmenta Kristofer Smit, zamenik sekretara za Istočnu Evropu, politiku i regionalne poslove u Birou za evropska i evroazijska pitanja. Tom prilikom mu je Krasnoselski rekao da će Kišinjev izvršiti “ekonomski pritisak” na oblast.
Vašingtnon je danas saopštio da podržava suverenitet Republike Moldavije kao odgovor vlastima u Pridnjestrovlju, prenosi AFP.
„Sjedinjene Države čvrsto podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije u okviru njenih međunarodno priznatih granica“, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Đoana rekao je da će Alijansa nastaviti da podržava Moldaviju u slučaju da Rusija interveniše u Pridnjestrovlju.
“Rusija je održala takozvane potpuno nelegalne i fiktivne referendume u Pridnjestrovlju, Abhaziji i Osetiji, a posle su anektirali deo istočne Ukrajine. Ono što ja mislim da će se desiti je najava novih trgovinskih sporazuma između Rusije i Pridnjestrovskog regiona. Oni su takođe nezakoniti, a referendum je već održan pre nekoliko godina”, naveo je Đoana u izjavi za TVR Moldova.
On je takođe izjavio da u Ukrajini odlučuje i o sudbini Moldavije, ali i bezbednosti cele Evrope. Upitan da li NATO može da reaguje ako se zahtev Tiraspolja ostvari, NATO zvaničnik je odgovorio da će savez to osuditi i nastaviti da podržava Moldaviju.
„Republika Moldavija ima veoma važnu ulogu. To je mala zemlja, ima problem sa Pridnjestrovom. Ali još jednom, da se vratim na Ukrajinu, ona će izdržati. Apsolutno smo uvereni da će Ukrajina biti sa nama u evroatlantskoj zajednici. Nastavićemo da ih podržavamo“, rekao je Đoana.
Zamrznuti konflikt u Pridnjestrovlju predstavlja veliki problem za prozapadnu vladu Maje Sandu, koja teži evroatlantskim integracijama, pa joj bilo kakva eskalacija može drastično otežati put ka EU. Ovakva orijentacija Kišinjeva je već neko vreme nailazila na snažan otpor iz Moskve, koja je imala sve oštriju retoriku prema Moldaviji.
Zatezanje odnosa najavio je pre samo šest dana američki neokonzervativni Institut za ratne studije (ISW) analizom pod nazivom “Upozorenje: Pridnjestrovlje bi moglo da organizuje referendum o aneksiji Rusije da bi podržalo ruske hibridne operacije protiv Moldavije”
“Opravdanje za takav poziv bila bi navodna potreba da se ruski građani i „sunarodnici“ u Pridnjestrovlju zaštite od pretnji Moldavije, NATO-a ili oba. Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi, u najopasnijem slučaju, da proglasi rusku aneksiju Pridnjestrovlja tokom svog planiranog obraćanja Ruskoj Saveznoj skupštini 29. februara, iako se to čini malo verovatnim. Verovatnije je da će Putin pozdraviti svaku akciju koju preduzme Kongres poslanika Pridnjestrovlja i ponuditi zapažanja o situaciji”, navodi se na početku analize.
U pomenutom obraćanju Putin nije spomenuo Pridnjestrovlje, ali se osvrnuo na rat u Ukrajini, negiravši mogućnost da Rusija napadne neku evropsku zemlju, ali upozoravajući da bi se slanje NATO trupa u Ukrajinu završilo “tragično”.
Pozadina sukoba i eskalacija za vreme rata u Ukrajini
Vlada Maje Sandu je u velikoj meri unapredila odnose Moldavije sa EU otkako je preuzela vlast 2020. Lideri EU su Moldaviji dali status kandidata u junu 2022. godine, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio je u decembru 2023. da su se lideri EU složili da pokrenu pregovore o članstvu sa Moldavijom.
To je u konfliktu sa interesima proruskog Pridnjestrovlja koje je proglasilo nezavisnost 1990. Posle ignorisanja rezultata referenduma 2006. od strane Rusije vlasti ocepljene oblasti odbile su da održe referendum o ponovnom ujedinjenju sa Moldavijom. Predsednik Krasnoselski je u januaru ove godine potvrdio kako Pridnjestrovlje planira da nastavi sa implementacijom rezultata referenduma o pripajanju Rusiji.
Prema zaključku ISW-a cilj Moskve je, između ostalog, da iskoristi Pridnjestrovlje sa sabotira evroitegracije Moldavije. Uz to se američki institut poziva na izjavu Putina od novembra 2023. o “ruskom svetu”, kao svim oblastima u kojima žive Rusi, navodeći na osnovu toga da on ima geopolitičke ambicije u svim tim zemljama bivšeg SSSR-a, pa i Moldaviji. U analizi se takođe ističe primer protivljenja Rusije evrointegracijama Ukrajine pod predsednikom Viktorom Janukovičem, koji je prekinuo taj proces, što je bio povod za proteste na trgu Majdan u Kijevu i njegovo svrgavanje sa vlasti.
Uoči rezolucije Tiraspolja, proruski moldavski političar Ilan Šor posetio je Rusiju 7. februara i sastao se sa Leonidom Kalašnjikovim, predsedniko komiteta ruske Državne dume za pitanja Zajednice nezavisnih država, evroazijske integracije i odnose sa sunarodnicima u inostranstvu.
Šor i Kalašnjikov su razgovarali o „negativnom uticaju kolektivnog Zapada na živote običnih građana Moldavije“. Šor je kao jedini spas za Moldaviju predložio pridruživanje Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Inače, Kalašnjikov igrao posebno značajnu ulogu oko priznavanja tzv. Donjecke i Luganske narodne republike u periodu od decembra 2021. do januara 2022. u nedeljama koje su prethodile ruskom napadu 24. februara. U januaru 2022. je Kalašnjikov predložio zakon kojim se od Putina traži da Rusija zvanično prizna ocepljene republike.
Posle sastanka usledila je odluka ruske vlade kojom su 17. februara ublaženi uslovi za „sunarodnike“ koji žive u inostranstvu da se prijave za preseljenje u Rusiju. Vlada je saopštila da više neće zahtevati od tih građana u inostranstvu da dokazuju svoje znanje ruskog jezika kada podnose zahtev za preseljenje u Rusiju, ako je to lice ruski državljanin koji stalno boravi u inostranstvu, lice koje se ranije odreklo ruskog državljanstva, neko ko je rođen ili je za stalno boravio u Sovjetskom Savezu i imao sovjetsko državljanstvo ili osoba koja ima rođake koji su rođeni ili stalno nastanjeni na teritoriji koja je ranije bila deo Sovjetskog Saveza ili Ruske imperije.
“Sve ove odredbe mogu podržati ruske hibridne operacije protiv Moldavije”, smatra ISW.
Takođe ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da je od Moldavije napravio „sledeću Ukrajinu“ u februaru 2023. godine.
U aprilu 2022. na početku rata u Ukrajini, nekoliko eksplozija je odjeknulo u Pridnjestrovlju, a raznesene su stare telekomunikacione kule iz 60-ih godina, dok su detonacije zabeležene i u zgradama dva ministarstva nepriznate republike u kojima nije bilo povređenih.
U februaru prošle godine rusko Ministarstvo odbrane izdalo je upozorenje zbog potencijalnog napada ukrajinske vojske na teritoriju gde je, podsećamo, stacionaran ruski mirovni kontigent, kao i da je zabeleženo ozbiljno gomilanje trupa na granici sa Pridnjestrovljem. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je tada upozorenje da će Rusija “adekvatno odgovoriti” u slučaju napada, dok je Moldavija negirala ruske navode.
“Oružane snage Ruske Federacije će adekvatno odgovoriti na predstojeću provokaciju ukrajinske strane ako do nje ipak dođe. Pružiće zaštitu našim sunarodnicima, ruskom mirovnom kontigentu, vojnicima Operativne grupe ruskih trupa i vojnim skladištima u Kolbasni u Pridnjestrovlju. Sve radnje koje predstavljaju pretnju njihovoj bezbednosti smatraće se u skladu sa međunarodnim pravom napadom na Rusku Federaciju“, saopštilo je tada ministarstvo.
U to vreme se po raznim uticajnim informativnim Telegram kanalima koji izveštavaju o ratu u Ukrajini vrtela informacija da bi Ukrajina mogla da napadne Pridnjestrovlje kako bi zauzela pomenuto skladište naoružanja, ali se te spekulacije nikada nisu ostvarile.
Skladište je tada izazvalo paniku i u Evropi zbog potencijala za katastrofu ogromnih razmera u slučaju da bude razneseno. Pored tvrdnje da bi ptencijalna eksplozija bila jačine atomske bombe, Akademija nauka Moldavije objavila je i da je municiji u njemu odavno istekao rok upotrebe. Takođe, mađarski avio prevoznik “Viz er” je u martu 2023. suspendovao letove iznad Moldavije, zabrinut zbog potencijalnog sukoba, što je Kišinjev nazvao iznenadnim i odlukom za žaljenje.
