To je ono kada dete “kolabira” – prvo mu se “sloši”, muka mu je, zavrti mu se u glavi i potom padne. Kolaps je malo zastareo termin, ali je i dalje u upotrebi, čak i među lekarima pa ga nećemo odbaciti. Pravilan, medicinski naziv za ove vrste “padanja u nesvest” je sinkopa.
ZAŠTO DETE “PADA U NESVEST”?
Skoro svakom od nas se, kada naglo ustanemo iz kreveta, zacrni pred očima, a lagana vrtoglavica opominje da se vratimo u horizontalu. Ako se prisetimo detinjstva, vratiće nam se neka od situacija kada nam je “pripalo zlo”: u zagušljivom autobusu, posle vađenja krvi, tokom dugotrajnog stajanja u redu.
Ipak, najveći broj dece ne gubi svest i sećaju se, do detalja, šta se dešavalo. Ako dete zaista gubi svest (pada) po pravilu se ne seća pada, a u sećanju uvek postoji “prazan prostor” (stručno se naziva amnezija) za sam pad. E, to se, u medicinskom svetu, naziva kriza svesti.
Šta je to sinkopa (ili kolaps)?
Sinkop nastaje kada detetu ne stiže dovoljno krvi u mozak. Ima mnogo vrsta sinkopa, ali priča koju vam sada pričamo je vezana za “kolapse” koji se dešavaju u situacijama kada detetu naglo padne krvni (arterijski) pritisak. Kada mozak nema dovoljno krvi u njega ne stiže dovoljno kiseonika i hranjivih materija (pre svega šećera) pa mozak, jednostavno, ne može da radi “kako” treba. Tada mozak “naredi” da dete padne. Kada dete dođe u horizontalu, krv se vrati u glavu, mozak dobija dovoljno krvi i svest se brzo vraća, a dete je odmah pribrano, prepoznaje okolinu i lako “dolazi sebi”.
Zašto mozak ne dobija dovoljno krvi kod dece sa sinkopama?
Roditelji treba da znaju da se ne radi o bolesti već o konstitucionalnoj karakteristici. U pitanju je nasledna sklonost ka padu arterijskog pritiska u određenim situacijama. Uvek se nađe neko u porodici (obično mama) ko ima nizak pritisak, pa detetov organizam radi pod nižim arterijskim pritiskom. Kada se takva deca nađu u okolnostima u kojima pritisak još malo padne – lako gube svest. Deca koja padaju u nesvest su obično vižljasta, pre mršava nego debela, a veliki broj spada u takozvanu emotivnu decu.
U kom uzrastu nastaju sinkope?
Tipične krize svesti – sinkope pogađaju najčešće decu školskog uzrasta, nešto češće devojčice od dečaka. Sinkope se mogu javiti i kod male (predškolske) dece, ali tada je obavezno da dečji neurolog isključi druge (neurološke) bolesti i stanja koje mogu dovesti do gubitaka svesti.
Koje su to okolnosti u kojim dete pada (ima sinkopu)?
* Važno je znati situacije koje “pogoduju” nastanku sinkopa. To će pomoći da se prepozna (bezazlena) priroda problema, ali i izbegavaju takve okolnosti u budućnosti, čime se sprečavaju nove krize svesti. Ima ih mnogo, a navešćemo najvažnije:
* Najveći broj dece pada prilkom naglog ustajanja iz kreveta, u jutarnjim satima, pre u toku ili posle posete kupatilu.
* Dugotrajno stajanje – u redu, u horu, na autobuskoj stanici, na sahranama…Sve ovo dovodi do slivanja krvi iz gornjih delova tela, pa tako mozak ostaje bez dovoljne količine kiseonika.
* Deca lakše padaju u zagušljivom ambijentu, kada je temperatura vazduha visoka, ili ako je vlaćnost velika.
* Neretko deca imaju krizu svesti kada dožive neprijatnost (vađenje krvi, zuba, nakon neprijatnih dijagnostičkih procedura) ili ugledaju neki neprijatan prizor (već miris ambulante može dovesti do pada u nesvest kod veoma “osetljive” dece)
* Sve ove okolnosti su pogodne za gubitak svesti, a svemu može doprineti “prazan stomak” – preskakanje obroka, ili nedovoljno uzimanje tečnosti.
* Pacijenti sa povišenom telesnom temperaturom lakše padaju u nesvest jer visoka telesna temperarura širi krvne sudove i “obara” krvni pritisak.
* Kada deca imaju česte prolive i povraćanja, imaju veliki rizik od gubitka svesti. To je, tako reći, za očekivati, jer u organizmu nema dovoljno tečnosti da se obezbedi adekvatan dotok krvi u mozak.
* Može se desiti, mada ređe, da dete posle naporne fizičke aktivnosti, kada želi da se “izduva” doživi krizu svesti. To se obično dešava ako dete nije uzelo “pravi” obrok bar dva sata pre napora, a naročito ako tokom fizičkog napora nije uzelo dovoljno tečnosti.
* Malokrvna (anemična) deca često imaju vrtoglavice i nesvestice, a neretko padaju (imaju sinkope). To je zato što mozak nema dovoljno kiseonika (zbog manjak hemoglobina koji donosi kiseonik tkivima), pa ga i mali pad pritiska “baca u nesvest”.
* Nagli gubitak telesne mase, naročito posle “nemedicinskih” i nepotrebnih dijeta pogoduje sinkopama. Ovo naročito važi za devojke koje misle da su debele, a zapravo nemaju višak telesne mase.
* Kod devojaka menstrualni ciklus (ali period neposredno pred ciklus) može predisponirati nastanak sinkopa.
Kako izgleda tipična sinkopa?
Ogromna većina (skoro svi) dece ima “uvertiru” u gubitak svesti. Prvo osete mučninu, vrtoglavicu, oblije ih hladan znoj, zamagli im se pred očima. Ova najava pada u nesvest obično prethodi sinkopi (krizi svesti) pa se stručno i zove presinkopa. Tada je dete ekstremno bledo, belih usnica. Ako neko ne interveniše polaganjem deteta u ležeći položaj uz podizanje nogu iznad nivoa glave, pad u nesvest je neizbežan.
Dete pada – “skljoka se” i gubi svest. Pri tom nisu prisutni grčevi ruku i nogu (konvulzije), nemapene na ustima, nema “ukočenog” pogleda deteta, dete se ne upiški, a sve traje najduže par desetina sekundi.
Posle pada, dete se trenutnio oporavlja, nije zbunjeno i pospano, zna gde se nalazi i odmah uspostavlja dobar kontakt sa uplašenim drugarima (ili prestravljenim roditeljima).
Šta uraditi da se gubici svesti (sinkope) ne javljaju – kako ih sprečiti?
Kao što smo već istakli gubici svesti koje smo opisali (sinkope ili kolapsi) nisu bolest već konstitucionalna karakteristika deteta. Zato ogromna većina dece (preko 95%) “ne traži” lečenje nekim lekom. Potrebno je promeniti (“ozdraviti”) način života deteta, što ponekad traži mnogo vremena i strpljenja. Evo nekoliko korisnih saveta za izbegavanje novih “padanja u nesvest”:
* Ne sme odmah da se skače iz kreveta posle buđenja, već da malo posedi na krevetu pa onda da krene u novi dan.
* Obroci ne smeju da se preskaču, a naročito je važan doručak koji je “energetski stub” nastupajućeg dana. Pored tri glavna obroka užine su takođe važne
* Izbegavati nepotrebne dijete, pogotovo one koje nisu predložene od strane nutricioniste ili lekara! Ovo posebno važi za devojčice i devojke kojima su uzori anoreksične manekenke – suvonjavo mršave devojke odavno nisu u modi
* Redovna fizička aktivnost je veoma važan korak u jačanju dece sklone gubicima svesti. Vežbe jačaju kardiovaskularni sistem, a tako i sposobnost organizma da popravi protok kroz mozak u “kritičnim” situacijama.
Kada ipak treba tražiti pomoć lekara?
Nažalost, postoje i drugi, daleko teži uzroci padanja u nesvest, ali se tada javljaju mnogo ozbiljniji poremećaji koji prate gubitak svesti.
* Ako se kriza svesti desi u sedećem ili ležećem položaju, ako dugo traje, a uočava se ukočen pogled sa penom na ustima, a naročito ako se dete naizmenično grči i opušta (konvulzije), ili se upiški. Tada se najverovatnije radi o neurološkom poremećaju (najčešće epilepsiji), pa je potrebno što pre dete odvesti lekaru (najbolje dečjem neurologu)
* Ako je dete, kada napad prođe, klonulo, pospano, veoma zbunjeno, slabo uspostavlja kontakt sa okolinom. I ovo “govori u prilog” neurološkim oboljenjima.
* Kada dete izgubi svest tokom fizičkog napora, ili neposredno posle završetka aktivnosti dete mora što pre kod pedijatra
* Ako je pre gubitka svesti dete osetilo “veoma brzo lupanje srca” ne treba čekati, odmah treba otići u najbližu ili dežurnu dečju bolnicu
* Kada malo dete (predškolska deca), a naročito bebe izgube svest obavezno dete treba odvesti pedijatru. Nije lako odrediti uzroka gubitaka svesti kod mlađe dece, pa svaka kriza svesti traži detaljno ispitivanje
Postoje i druge bolesti, pre svega neurološki poremećaji i oboljenja srca, koji mogu biti uzrok kriza svesti kod dece. Srećom, takvi problemi su daleko ređi od “običnih” gubitaka svesti (sinkopa) o kojima smo ovog puta pisali. Gubici svesti koji imaju za uzrok neurološke, kardiološke ili druge ozbiljnije bolesti se znatno razlikuju od sinkopa, tako da većina dece brzo stignu do pedijatra.
Zato, kada se prepoznaju karakteristike bezopasnih gubitaka svesti (sinkopa), treba se pridržavati jednostavnih saveta, i bez nepotrebnog straha pomoći detetu da prevaziđe ovaj neprijatanim ali prolazan problem.
Šta roditelji nikako ne treba da rade kada se dete “onesvesti”?
Pre saveta kako pomoći detetu želimo da vas naučimo šta je potpuno nepravilno, ponekad i opasno po dete!
* Ne pridižite ga da sedne ili ustane – tako mu pogoršavate dotok krvi u mozak, pa će dete opet izgubiti svest!
* Ne polivajte dete hladnom vodom
* Ne “lupajte” šamare detetu koje je bez svesti
* Ne “čupajte” detetu jezik – nemoguće je da se dete “udavi sopstvenim jezikom”, to je totalna zabluda.
* Ne dajte da se nad detetom nadvije gomila “stručnjaka” koji na prethodno navedene načine žele da pomognu detetu
Šta treba uraditi – kako pomoći detetu koje je izgubilo svest?
* Prvo, i najvažnije je dete ostaviti u ležećem položaju i podignuti mu noge iznad nivoa glave. Tada će se krv iz donjih delova tela brzo vratiti u mozak koji će se obradovati i vratiti dete u svesno stanje (takozvana autotransfuzija). Kad se dete “povrati” nemojte ga odmah dizati “neka ga” par minuta u ležećem položaju.
* Ako se gubitak svesti desio u zagušljivom ambijentu iznesite dete ili provetrite prostoriju.
* Kad se poptuno osvesti neka odsedi još nekoliko minuta
* Dajte mu da pije – negaziran sok ili običnu vodu, a što pre organizujte barem laganu užinu
Korisni saveti
Da ne bi došlo do ponovnog «padanja u nesvest» treba izbegavati:
* Izuzetno je važno da se unosi dovoljno tečnosti, naročito kada su spoljne temperature visoke. Deca koja imaju sklonosti ka gubicima svesti moraju piti više vode, a to je nemoguće bez “jače” hrane.
* Treba izbegavati dugotrajno, nepotrbno stajanje, naročito u zagušljivom i pretoplom ambijentu.
* Kada dete oseti nagoveštaj pada, treba samo da legne, i da podigne noge. Detetu treba objasniti o kakvom je problemu reč, a naročito treba naučiti dete da prepozna najavu gubitka svesti. Treba ohrabriti dete da nije sramota da se legne, i da je to mnogo bolje nego da se nekontrolisano padne i razbije glava.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
